Šef mog odeljenja je premešten tokom restrukturiranja kompanije pre dve godine, a moj direktor je sredio da ja postanem šef. Zatim je rekao da će mi dodeliti pomoćnika i pitao da li da da Džou (pseudonim) da bude moj pomoćnik. Nisam bio srećan u srcu, ali sam rekao: "U redu." Nisam ovo očekivao i osećao sam da mi direktor ne veruje.
Džo i ja smo radili u istom odeljenju kada se zaposlio u mojoj kompaniji, a kasnije je prebačen u drugo odeljenje. Džo je bio veoma sposoban i moj šef ga je veoma cenio.
Naše odeljenje je zaduženo za četiri modula. Direktor mi je dao da preuzmem odgovornost za modul A, a Džo da preuzme kontrolu nad modulima B, C i D. Pitao sam kako treba da upravljamo našim modulima i da li treba da samostalno upravljamo našim modulima i odvojimo osoblje za različite module. Moj nadređeni je rekao da nas dvojica treba da odlučimo kako želimo da upravljamo njima, ali osoblje ne može da se razdvaja. Osoblje koje je radilo za modul A i B u osnovi se preklapalo, jer su dva modula imala mnogo sličnog posla. Prethodno, kada su šefovi kompanije razgovarali sa mnom, odluka je bila da ja budem zadužen za modul A i B, a Džo za modul C i D. Srce je počelo da mi igra. Osećao sam se neuravnoteženo i ozbiljno poniženo. Čak sam požalio što sam prihvatio poziciju šefa. Ali znajući da sam praktikant i da ne treba da se tako ponašam, zagrizao sam metak i prihvatio angažman.
Bio sam šef odeljenja u kompaniji pre moje sadašnje. Napustio sam svoju prethodnu firmu zbog progona, a posle mnogo problema došao sam u svoju sadašnju firmu. Bio sam šef odeljenja relativno dugo i često sam radio stvari na svoj način. Smatrao sam sebe prilično dobrim i bez jakih veza za slavu i korist. Kada je sve započelo od nule, shvatio sam da nije lako.
Džo je živahniji, voli da komunicira sa ljudima i popularan je. Svaki put kada bi moj direktor došao u kancelariju, uvek je pitao: „Da li je Džo ovde?“ Ako Džo nije bio tamo, on bi jednostavno otišao kao da ja ne postojim. Nakon što je Džo došao u naše odeljenje, moj šef je počeo da ide kod Džoa da pita za ovaj arhitektonski dizajn i to čvorište. Čak i kada sam zamolio svog direktora da nešto odluči, on bi rekao neka Džo odluči. Džo je tada predložio plan, a ja bih ga sproveo. U to vreme sam se osećao veoma uznemireno, misleći da je Džo dobio sve zasluge, a ja radim sav posao. Moje srce je bilo veoma neuravnoteženo i bilo je ispunjeno besom, mržnjom i pritužbama. Ponekad sam čak želeo da jednostavno odem i sve to završim. Čak sam rekao svom šefu: „Neka Džo bude šef, ili možemo jednostavno da razdvojimo zadatke.“ Direktor je odgovorio: „Ne, to se ne može učiniti. Ako Džo nije srećan što radi ovde, to mora da je zbog tebe!“
Reči mog direktora bile su kao upozorenje štapom koji me udara u glavu. Šta se dešava? Nešto mi je pomutilo pamet. Bila je to ljubomora. Morao sam da je se oslobodim!
Počeo sam da se ne svađam. Kad god sam osetio bes, ogorčenost ili nepravdu, potiskivao sam ta osećanja. Malo sam se popravio, ali zaista nije bilo lako pustiti to u potpunosti.
Jednom su Džo i moj šef diskutovali o nekom problemu. Poslali su mi nacrt odmah nakon diskusije i zamolili me da ga izmenim. Ali realizacija projekta je već bila počela nešto ranije. Opet su mi bes i ogorčenost navalili u glavu. Nasilno sam potisnuo taj osećaj. Mislio sam da, pošto sam kultivator, treba da budem predan i moram biti pažljiv. Pa sam strpljivo modifikovao nacrt.
Odlučio sam da pustim Džoa da pogleda i vidi da li je modifikovana verzija ono što je direktor želeo. Džo mi je brzo vratio nacrt sa crvenim oznakama po celom nacrtu koje su označavale sadržaj koji treba izmeniti. Bio sam toliko uznemiren da nisam uspeo da zadržim strpljenje. Izgubio sam živce sa Džoom: "Zašto to nisi ilustrovao na nacrtu?" Sve što je on označio bile su trivijalne stvari po mom mišljenju. Ali Džo je insistirao.
Osećao sam da na druge gleda s visine. Bio sam njegov šef, ali sam morao da radim za njega i osećao sam da je to nepravedno. Bilo je dobro što su moje ispravne misli kultivatora odnele prevagu. Uzdržao sam se, ponovo izmenio nacrt i poslao ga Džou na potvrdu.
Shvatio sam da sam toliko uznemiren jer su moj posao, obrazovanje i titula bili viši od Džoovih. Bio sam arogantan. I zato sam osećao da je to tako nepravedno. Kako sam stalno učio Fa, mogao sam postepeno da se smirim.
Ljubomora je veoma uporna vezanost i još uvek se pojavljuje s vremena na vreme. Na primer, kada je običnom zaposlenom dodeljena jednokrevetna soba, dok sam ja morao da delim sobu sa drugima, moj um je ponovo postao nemiran. Grabio sam svaku priliku da se oslobodim ljubomore. Činilo mi se da je otpuštanje ljubomore u fokusu moje kultivacije poslednjih nekoliko godina i da je skoro u svakoj vezanosti bila senka ljubomore.
Iako se u sadašnjoj fazi nisam potpuno oslobodio ljubomore, u suštini mogu da se kontrolišem. Sada se dobro slažem sa Džoom. Kada ne uspe da uradi svoj posao dovoljno dobro, ja ga ćutke završim. Kada on preuzme zadatak, ja se povučem. Moj direktor je rekao da nikada nije video tako skladan odnos šefa i zamenika. Džo je sada unapređen u šefa drugog odeljenja. Iskreno sam mu čestitao. Zaista doživljavam radost i lako srce koje dolazi nakon eliminisanja ljubomore.
