Shvatio sam da sam imao lošu naviku da „bičujem“ sebe kad god napravim grešku. Sada mislim da je ovo neispravan stav koji dozvoljava zlu da iskoristi naše nedostatke i čini loše stvari.
Učitelj nam je rekao:
„Dafa učenici trebaju dobro raditi tri stvari, i samo će onda osoba uspješno kročiti svojim putom i skinuti sa sebe prljavštinu, posljedicu naših grešaka iz prošlosti. Zapravo, nema potrebe da razmišljamo o bilo kakvom "skidanju prljavštine sa sebe". U slučaju vašeg neuspješnog polaganja kultivacijskog testa, samo je potrebno obratiti pažnju na stvari koje vam na vašem putu predstoje, i biti će dovoljno da postupite ispravno kada u idućoj prilici naiđete na takav test. Pojedinci misle da je [neprolazak takvog testa] mrlja koja na njima ostaje, stoga ih to strašno opterećuje. Ali nije li to nova vezanost. Zli faktori iskorištavaju upravo tu tvoju vezanost.” („Međunarodna Fa konferencija 2012. u glavnom gradu SAD“)
Nedavno, nakon što sam pao na testu, bio sam toliko uznemiren da sam čak bio spreman da „bičujem“ sebe – da sam stajao ispred sebe, svakako bih udario sebe. Lako je zamisliti kako su stare sile mogle da iskoriste tu vrstu nedostatka sa izgovorom: „O, pa ti hoćeš da kažeš da nisi dostojan da budeš kultivator? Onda ti neće smetati da dobiješ ove nevolje...” Pogotovo u Kini, zaista se nadam da će oni koji imaju takav način razmišljanja to jasno sagledati i osloboditi se istog.
Kada sam se umirio, racionalno sam pogledao unutra. Da li je moguće da jednostavno nisam bio svestan novog standarda koji sam morao da postignem kroz kultivaciju? Da li je moguće da nisam zaista razumeo šta je Fa-ispravljanje? Uvek postoji princip da na svakom nivou do kojeg se kultivišemo postoji viši Fa kojeg nismo svesni. Da li sam još jednom bio u jednoj od tih situacija?
Tada sam pomislio u sebi: „Želim da učim. Želim da spasem bića.” Kada sam shvatio da je ta namera čista i da treba da je cenim, sagledao sam kako sam se ponašao prema sebi u prošlosti i počeo da plačem.
Učitelj nas uči:
„Ne dopada mi se kad krivite sebe, to je potpuno besmisleno. Samo ću ponoviti šta sam rekao: Ako si pao, nemoj tu ležati, već odmah ustani!“ („Fa-predavanje za vreme Festivala lanterne na Fa-konferenciji na zapadu SAD)
Veoma dugo, kad god bih pao na nekom testu, bio bih veoma oštar prema sebi – toliko oštar da to, u najmanju ruku, ne bi bilo ohrabrenje. Ne bih se tako ponašao prema drugim ljudskim bićima, pa zašto se tako odnosim prema svojoj nekultivisanoj, ljudskoj strani? Nije li ova ljudska strana ta koja još uvek želi da se kultiviše i spasava bića ovde?
Shvatio sam da sam sam grub prema sebi, umesto da negujem i cenim sebe zbog te istinske želje da pomognem Učitelju. Kao kultivatori, mi možemo da gledamo na svoje loše ponašanje kao na nešto što treba ispraviti. Ali kada se napravi greška, razmišljanje o tome koliko smo loši je takođe vezanost, budući da ne možemo da se smejemo tome. Zar ne bi trebalo da se podsetimo da sledeći put budemo bolji, bez tugovanja? Kada smo dovoljno bistri da vidimo grešku, treba da imamo mudrosti da budemo optimisti.
Mislim da postoji tanka linija kad su naša srca nepokolebljiva, a optimisti smo u pogledu naše sposobnosti da položimo test, čak i ako pravimo greške. Moramo da shvatimo da je imati tu istinsku želju da spasavamo bića nešto uzvišeno i dragoceno, i da treba da cenimo sebe. Naravno, takođe treba da izbegavamo da verujemo da smo jako posebni i rizikujemo da upropastimo sebe.
Ovo je razumevanje na mom trenutnom nivou, pa vas molim da ukažete na bilo šta neprikladno i da ne uzimajte ono što kažem zdravo za gotovo.
