Pre izvesnog vremena, koleginica praktikantkinja mi je rekla da ona vežba rano ujutru. Posle vežbi, u 6 sati ujutru, šalje ispravne misli. Nakon toga pročita jedno predavanje Fa, a potom radi kućne poslove. Bila sam pomalo iznenađena i pitala sam se da li joj se spava nakon ustajanja tako rano ujutru i učenja Fa odmah nakon vežbanja, a da malo ne odrema. Ja obično malo odspavam nakon jutarnjih vežbi, a onda učim Fa i obavljam druge stvari. Jaz između mene i te praktikantkinje je bio prilično velik. Znala sam da razloge za to moram da potražim unutar sebe.
Prvo, otkrila sam da vežbe smatram zadatkom koji treba obaviti. Međutim, činjenica je da sam imala veliku sreću što sam dobila tako dobro okruženje za kultivaciju, u poređenju sa kolegama praktikantima koji su u zatvoru i koji ne mogu da vežbaju. Takođe sam bila sklona da imam visoko mišljenje o sebi kada sam redovno vežbala, čak i ako nisam toliko dobra u drugim aspektima kultivacije. Ovo je odraz moje vezanosti za razmetljivost. Sramota me je zbog takvog načina razmišljanja.
Učitelj nas je učio:
„Jer vežbanje vežbi je najefektniji način da odagnate umor, to je najbolji način da se telo brzo oporavi.” („Predavanje Fa na Fa-konferenciji u Atlanti 2003”, Sabrana predavanja širom sveta IV)
Imala sam predstavu o tome kako ću biti umorna nakon vežbanja. Zbog toga sam se uvek osećala pospano i osećala sam nedostatak energije tokom izvođenja pete vežbe. Moje shvatanje je bilo isto kao i kod običnih ljudi: samo kada se osećate odmorno i dobro spavate, možete dobro da vežbate.
Ranije sam mislila da je razlog mog dremanja tokom vežbanja taj što nisam dovoljno spavala. Zbog toga sam isprobala različite metode koje bi obični ljudi, koji nisu praktikanti, koristili za rešavanje ovog problema. Na primer, prve četiri vežbe bih uradila pre 12 sati uveče, a zatim bih legla da se odmorim. Često nisam mogla da se probudim kako bih slala ispravne misli u ponoć, a i ako jesam, efekat nije bio tako dobar jer nisam bila razbuđena.
Odlučna sam u tome da kod sebe promenim način shvatanja običnih ljudi. Više ne mislim da će me vežbanje umoriti, niti da će mi oduzeti vreme za spavanje. Prema vežbanju se više ne odnosim kao prema izvršenju zadatka. Kao rezultat toga, nisam bila pospana kada sam ustala u 3 sata ujutru i uradila svih pet vežbi. Nisam čak ni imala potrebu da se vratim na spavanje nakon slanja ispravnih misli u 6 sati ujutru.
Zaista razumem ono što je Učitelj rekao:
„...Ljudske predodžbe se mijenjaju,
Sve pokvareno očišćeno,
Bistrina sada isijava.”
Molim vas da istaknete bilo šta u ovom mom deljenju iskustva, što nije zasnovano na Fa.
