Zbog moje vere u Falun Dafu, nedavno sam osetio pritisak usled uznemiravanja od strane zvaničnika Komunističke partije Kine (KPK). Mislio sam da će Dafa uskoro ispraviti ljudski svet, pa zašto je još uvek tako teško? U mojim mislima nastala je konfuzija, praćena nekim negativnim mislima. Onda sam te noći imao san.
Živopisan san me je zapanjio
U snu, nas pet ili šest kolega praktikanata srelo je Učitelja Lija (osnivača Dafe). Rekao je da će nas odvesti na divno mesto, pa smo bili oduševljeni i sledili smo ga.
Kada je trebalo da uđemo u jedan prolaz, Učitelj je iznenada nestao. Prolaz je bio oronuo i urušen. Na sred puta je bilo i nekoliko velikih rupa bez dna. Dobra stvar je bila što je ivica svake rupe još uvek imala dovoljno prostora da se pažljivo prođe. Prvo sam oklevao, dvoumeći se da li da stanem tu. Misleći da je to put na koji je ukazao Učitelj, nastavio sam i brzo ga prošao. Osvrćući se na put, shvatio sam da je u stvari veoma kratak.
Napredujući dalje, zapazio sam da je ostatak puta ponovo drugačiji. Ličilo je na krov plastenika kakav seljaci koriste za uzgoj povrća. Dodirnuo sam ga i shvatio da su čelične šipke koje drže strukturu veoma tanke i njišu se na pritisak. Počeo sam da brinem: da li bi tako nestabilan „put“ mogao da izdrži moju težinu? Ali pošto je to bio put koji je Učitelj predložio, onda ne bi trebalo da bude problem. Stao sam na njega i počeo da hodam. To je zapravo bio prilično solidan put i konačno sam ušao u jednu zgradu.
Znao sam da je ovo mesto gde je Učitelj želeo da dođemo i bio sam srećan. Gledajući kroz prozor napolje, video sam ogromnu planinu. Bila je toliko visoka da se nije mogao videti vrh. Ta planina je bila izuzetno lepa.
Pogledao sam uz stepenice i video da se pogled stalno menja sa svakim korakom, beskrajno se protežući prema vrhu. Takođe sam video poznatu praktikantkinju kako hoda pravo uzbrdo uz planinu. Međutim, nakon što je stigla do određene visine, više nije bilo staze i ostatak je vijugao oko planine. Ovo ju je značajno usporilo. Znao sam da je ona počela kultivaciju nakon početka progona.
Nakon što sam neko vreme uživao u beskrajnim lepim prizorima, pogledao sam dole. Prizor me je zaprepastio do te mere da sam ostao bez reči. Put ispod je bio poplavljen, a čak je i nadvožnjak bio pod vodom. Nije bilo reči kojima bi se opisao taj jadni prizor. Gledajući bezbroj mrtvih tela, obuzela me je tuga. Odmah sam shvatio da bih bio među onima pod vodom da nisam pratio Učitelja.
Moje razumevanje sna
Stekao sam mnogo razumevanja iz ovog sna. Prvo, pošto Dafa treba da ispravi ljudski svet, preostali put je veoma kratak i još uvek svuda vrebaju opasnosti. One velike rupe, kako ih razumem, mogu biti razne zamke: neki praktikanti nisu obraćali pažnju na bezbednost i ostali su zarobljeni u rupi, nesposobni da potvrde Fa tj. da izvrše svoje dužnosti; neki su se prepustili svojim mobilnim telefonima i opustili se u kultivaciji; neki su potkopavali Fa, kao u članku Učitelja („Držanje govora znači narušavanje Fa“). Još postoji put, ali treba obratiti pažnju i biti oprezan.
Drugo, do poslednjeg trenutka, i dalje može biti testova da li verujemo u Dafu ili ne. Mi praktikanti ne treba da koristimo sopstveno ograničeno razumevanje da dovodimo u pitanje Fa principe kojima uči Učitelj. Pošto je Dafa temelj kosmosa, ona je nezamislivo ogromna. Kao kultivatori koji praktikuju u ovom svakodnevnom društvu, naše razumevanje Fa je zaista ograničeno. To objašnjava zašto nastaje zabuna. Ali koliko god da je teško, dokle god sledimo Učitelja, idemo ka uspehu.
Treće, tokom perioda Fa-ispravljanja, u stanju smo da se poboljšamo i uzdignemo se tako brzo zbog suprotstavljanja progonu i spasavanja živih bića usred ogromne nevolje. Kada se ova nevolja završi, u mirnom okruženju napredak kultivatora će biti veoma spor. Ovo je takođe normalno jer je zakon univerzuma pravedan. Treba da cenimo ovo vreme, dok pod pritiskom spasavamo ljude.
Četvrto, oni koji nisu bili dobri u Fa-ispravljanju moraće da snose posledice. Oni koji su stradali na putu mogli su biti nepraktikanti; oni na nadvožnjaku mogli bi biti kultivatori. Bez obzira kakvi smo ljudi, moramo da ispunimo standarde i ne možemo to da uzimamo zdravo za gotovo.
Tokom moje jutrošnje meditacije, čuo sam hiljade vojnika i konja iza sebe, kako udaraju u ratne bubnjeve, sa nebeskim vojnicima i generalima koji jure. Zatim sam video dugu povorku orkestra Tian Guo. Nije tu bilo samo učenika Dafe, već i mnogih običnih ljudi. Skroz napred sam video osobu koju dobro poznajem.
U svakom slučaju, mi praktikanti treba da kročimo čvrsto poslednjim koracima i da ostanemo odgovorni prema sebi, kao i drugima.
