Počela sam da praktikujem Falun Dafu sa svojim ocem kada sam bila veoma mlada. Učitelj Li je uvek pazio na mene, iako u početku nisam sasvim razumela šta je kultivacija, znala sam da je Dafa dobra.
Moj stric se teško razboleo kada sam bila na poslednjoj godini srednje škole. Moj otac i tetka su mu čitali Fa i Učiteljeve nove članke. Jedna je bila: "Međunarodna Fa-konferencija u glavnom gradu SAD, 2012." Pošto nisam imala šta da radim dok sam čekala u bolnici, pročitala sam je, ali nisam razumela. Rekla sam svom ocu da nisam u stanju da razumem predavanje, a on je odgovorio da je to zato što nisam pratila napredak Fa-ispravljanja.
Kroz učenje Fa, shvatila sam da ne praktikujem istinski kultivaciju. Takođe sam shvatila da praktikanti moraju dobro da rade tri stvari. Pomislila sam: „Kako da kažem ljudima o progonu?“ Pitala sam oca da li može da me odvede na neko atraktivno mesto da turistima objašnjavam istinu. Rekao je da možda nije zgodno jer se spremam za prijemni ispit. Zatim je razmislio o tome i predložio da bih mogla da prikupljam potpise za podnošenje tužbe protiv bivšeg šefa Komunističke partije Kine (KPK) Đijang Cemina.
Govoriti ljudima o progonu
Učitelj je sve uredio kad je video da imam srce. Počela sam da pričam svojim drugovima iz razreda o progonu. U početku nisam znala šta da kažem i uvek sam plakala kada sam pričala o tome kako su praktikanti brutalno tretirani. Većina učenika i nastavnika bili su veoma ljubazni i potpisali su peticiju. Shvatila sam da stav ljudi prema Dafi određuje to koliko dobro se kultivišu.
Neki mladi praktikanti su takođe u svojim srednjim školama puštali filmove koji objašnjavaju istinu, tako da je većina učenika razumela istinu.
U školi sam bila osrednji učenik. Vredno sam učila, ali nisam težila rezultatima. Iznenađujuće, bila sam druga u svojoj klasi na prijemnom ispitu za fakultet. Ovaj rezultat je iznenadio čak i mog razrednog. Najviše me je obradovalo to što su i svi moji drugovi i drugarice iz razreda dobili dobre ocene i upisali fakultete koje su želeli. Mnogi ljudi su rekli da su blagoslovljeni jer su razumeli istinu i podržali Falun Dafu.
Univerzitet nudi nove mogućnosti za kultivaciju
Kada sam se upisivala na univerzitet, otkrila sam da mnogi od njih imaju Falun Dafa klubove. Zamolila sam Učitelja da mi da okruženje da učim Fa i objašnjavam istinu. Prijavila sam se na četiri univerziteta, a tri univerziteta koja su imala Falun Dafa klubove su me primila. Cenila sam Učiteljev aranžman.
Nisam očekivala da ću doživeti toliko iskušenja kada sam počela da studiram. Novo okruženje, veliki pritisak, čudne cimerke i hladno vreme činili su da mi je navikavanje na novi život bilo teško. Osećala sam poteškoće u kultivaciji i bol suočavanja s testovima.
Pridružila sam se školskom Falun Dafa klubu i tamo upoznala kolege praktikante. Međutim, neki nisu učili Fa ili često radili vežbe, što je bilo drugačije od onoga što sam očekivala.
Na prvoj godini fakulteta, svaki dan sam ustajala rano i uključivala se u grupne vežbe jer je u školi postojalo vežbalište. Takođe sam čitala Fa svaki dan, tako da je moj akademski učinak bio dobar, a moje kultivaciono stanje relativno stabilno.
Međutim, na drugoj godini sam počela da radim pola radnog vremena. Nisam mogla da uskladim kultivaciju, školu i posao. Onda je došao najveći test kultivacije koji sam ikada imala.
Upravo sam počela da vodim Falun Dafa klub na svom univerzitetu. Praktikantkinja me je zamolila da se pripremim za dva događaja objašnjavanja istine istovremeno. Osoba zadužena za jedan događaj je uvek zvala kad god joj nešto padne na pamet, bez obzira da li imam vremena da se javim na telefon. Uvek je bila spremna da promeni plan i želela je da se složimo sa njenim idejama koje se stalno menjaju.
Kasnije sam saznala da je još jedna aktivnost bila previše politička i neprikladna da bi se održavala u Falun Dafa klubu. Mogao je to organizovati drugi klub koji su formirali praktikanti. Kada sam saznala da smo to mogli bolje, zamerila sam praktikantkinji koja me je zamolio da organizujem događaj.
Zatim sam imala žestoku raspravu sa praktikantkinjom preko telefona. Ona se naljutila i dva puta me upitala: „Da li si ti zaista praktikant Falun Dafe?!”
Zamke društva, kombinovane sa sukobima sa mojim cimerkama oko mog fakulteta, života i posla, bile su zaista kao ono što je Učitelj rekao:
,,... Stotine nevolja dolaze odjednom,
Sve da se vidi: možete li uspjeti?
Nakon istrpljenih svjetovnih muka,
Napuštate Zemlju kao Buddha."
(Hong Yin)
Plakala sam posle razgovora. Gledajući Učiteljevu fotografiju, stalno sam lila suze. Bila sam razočarana i zapitala se da li sam se ponela kao pravi praktikant Dafe. Osećala sam se veoma loše, i da nisam dobro obavila svoj posao predsednika kluba. Iako su ove aktivnosti bile uspešne, i mnogi ljudi su saznali istinu, bila sam fizički i psihički iscrpljena. Pomislila sam: „Možda ja nisam za ovu poziciju. Možda neki drugi praktikant može da je preuzme?“
Ubrzo nakon toga, jedan praktikant je došao na naš fakultet na magistarske studije. Ranije je bio predsednik kluba Falun Dafa drugog fakulteta. Pomislila sam, kakav sjajan aranžman! Jedva sam čekala da mu dam poziciju. U to vreme sam mislila samo na sebe i nisam mislila na druge. Kasnije sam pogledala unutra i pronašla svoju vezanost za ogorčenost, ljubomoru, ravnodušnost i sebičnost.
Moj negativan stav je uticao na novog predsednika kluba. Bio je nezadovoljan onim što sam uradila i rekao mi je šta misli. Pogledala sam unutar sebe i iskreno mu objasnila šta se dogodilo i zahvalila mu se na razumevanju. Takođe sam shvatila da negativne misli o kolegama praktikantima mogu da formiraju jaz tokom vremena. Ako možemo otvoreno da komuniciramo, jaz će nestati i možemo sprečiti da nastane zameranje.
Shvatila sam da sam vezana za lični interes, pa sam dala otkaz na honorarnom poslu. U to vreme se desilo da je naša lokalna Minghui škola imala slobodno mesto za pola radnog vremena. Nije mi oduzimalo previše vremena, i bila sam plaćena. Cenila sam Učiteljev aranžman.
Takođe sam počela da učim Fa napamet. Pamtila sam pasus svaki dan. Bilo je tako teško recitovati neke odlomke da sam plakala. Ali nisam odustajala, ma koliko bilo teško.
Zahvaljujući hrabrosti tog praktikanta, klub je funkcionisao bez problema. U našu školu dolazilo je više mlađih praktikanata, tako da je klub rastao. Takođe smo održali mnoge događaje, uključujući parade u kampusu, izložbe koje su razotkrivale zločine Komunističke partije Kine u vezi sa prisilnim vađenjem organa i projekcije filmova. Mnogi ljudi su saznali za progon, a naš klub je godinama osvajao najbolju klupsku nagradu univerziteta.
Tada su se sukobi između moje cimerke i mene pojačali. Imala sam mnogo trvenja sa ovom cimerkom od prve godine. Često bi pojela svu hranu koju sam pripremila za sledeći dan, a da mi nije rekla. Jednom sam spremala doručak za dva dana, i mislila sam da ako ona pojede jednu porciju, da ću imati bar još jednu za sledeći dan. Ali pojela je sve. Često se vraćala kasno u noć i pravila veliku buku. Takođe je u ponoć ćaskala sa drugom cimerkom.
Smejem se kad sada razmišljam o tome, ali tada sam bila ljuta. Ova cimerka je osvojila akademsku nagradu u svom razredu i takođe je našla momka. Pojavila se moja intenzivna ljubomora. Nisam razumela zašto toliko dobrih devojaka nema momka, a ona ima. Osećala sam da je to nepravedno jer oni koji su marljivo učili nisu uvijek dobro napredovali na fakultetu. Ipak je dobila nagradu, iako je pre ispita ostajala budna do 3h čitajući stripove. Što sam je više gledala, sve više mi se nije sviđala.
Znala sam da ovaj način razmišljanja nije u redu, i stalno sam podsećala sebe da izdržim. Ali kad god se nešto desilo, moje negativne misli su dominirale.
Učitelj je uvek pazio na mene. Jednog dana kada sam učila napamet odlomak Fa po drugi put, shvatila sam da sam blokirana ljutnjom i bila sam uznemirena. Osećala sam se glupo i odmah sam to pustila. Znala sam da je moja cimerka dobra osoba koja razume istinu i takođe je potpisala našu peticiju kojom se poziva na prekid progona. Trebalo bi da se radujem zbog nje jer je blagoslovena.
Za čudo, nakon što sam promenila način razmišljanja, moja cimerka više nije jela moju hranu i više se nije vraćala kasno. Znala sam da sve dok ne odustanem od kultivacije i budem ustrajna da se usavršavam, svi problemi će na kraju biti rešeni.
Smetala mi je i jaka vezanost za požudu. Počevši od osnovne škole, devojčice često zajedno čitaju ljubavne romane. Ljubavni romani danas pišu o svemu, a većina njih se ne razlikuje od erotskih priča. Čitala sam sve osim onih sa homoseksualnom tematikom. Čitala sam i stripove i gledala filmove. Ove loše stvari su se stalno gomilale u mojim mislima.
Na sreću, mogla sam da razgovaram sa drugim praktikantima o svojoj vezanosti za požudu. Naučila sam Fa napamet, odbacila loše misli i eliminisala svoju vezanost.
Kao i većina ljudi, praktikanti imaju svoj posao i život, i moraju da rade svoj posao i ispunjavaju svoje svakodnevne obaveze. Razlika između praktikanta i običnih ljudi je u tome što kada se praktikanti susreću sa poteškoćama, oni prvo mogu da razmisle o tome šta nije u redu sa njima. Oni mogu da izdrže teškoće, kao i da se suoče sa nepravdama i da im se smeju.
Bez obzira da li nas poštuju ili gledaju sa strane, podržavaju ili proganjaju, treba da mislimo na druge ljude i da im govorimo istinu saosećajno i racionalno. Treba da se merimo sa standardom Istinitosti-Blagosti-Trpeljivosti i da budemo zaista dobri ljudi.
