Kada sam svojevremeno počeo da se kultivišem, moj omiljeni deo u Džuan Falunu bio je „Popravljanje šinšinga“. Verovatno zato što je deo o poboljšanju šinšinga bio najlakši za razumeti, i zato što sam to znao.
Učitelj je rekao: „Nivo gonga je visok koliko i nivo šinšinga...“ (Predavanje 1, Džuan Falun)
Naravno, kasnije sam naučio da su svi delovi Fa suštinski i podjednako važni.
Učitelj je rekao:
„Uvek budi blag i ljubazan prema drugima, i misli prvenstveno na njih pre nego što nešto učiniš. Uvek kad nastane problem, najpre razmisli da li će ono što učiniš odgovarati drugima, ili će im škoditi, pa nećeš pogrešiti.“ (Predavanje 4, Džuan Falun)
Kad god sam čitao ovaj pasus, uvek bih pomislio: Moram biti ovakav! Ali u stvarnosti, bilo mi je teško da u potpunosti budem takav, iako je Učitelj to tako jasno sročio. Nije da to nisam želeo da radim; ponekad mi je teško da shvatim da li će određena stvar nekoga povrediti. Zašto je ovako?
Nedavno me je jedan mali incident sa majkom naterao da shvatim kako da budem altruista, što se zapravo svelo na promenu mog načina razmišljanja. Odnosno, ne treba uvek razmišljati o stvarima iz sopstvene perspektive.
Majka me je pre neki dan kritikovala, optužujući me da joj nešto nisam uradio. Kada sam objasnio da jesam to uradio, ona je insistirala da nisam i optužila me da lažem. Hteo sam ponovo da joj objasnim, ali odjednom sam postao svestan zašto imam potrebu da objašnjavam. Upitao sam se: da li je to vezanost da ne želim da prihvatim kritiku, ili se plašim da mi se ne učini nepravda? Osećao sam da nije ni jedno ni drugo, pa šta je onda? Izgleda da je to želja da se stavi do znanja šta je istina, a šta ne.
Ali u isto vreme, palo mi je na pamet pitanje: da li mi na bilo koji način pomaže ako se majci stavi do znanja šta je tačno, a šta nije? Ili to povređuje moju majku? Ovo je samo trivijalni sukob sa mojom majkom, koji se ne utiče ni na druge, ni na mene. To utiče samo na moju majku. Razmišljajući o tome iz njene perspektive, ako joj kažem da sam zaista uradio šta je htela, možda će osetiti da je stara i da ne može da se seti stvari. Zar je to ne bi povredilo? Ako hoću da se ponašam u njenom interesu, kako da se nosim sa tim?
Pa sam joj rekao: „Ako stvarno nisam to uradio, da li ćeš se žaliti na mene?“ Rekla je: "Naravno." Rekao sam: „Obratiću pažnju sledeći put, ali možda je i za tebe vreme da se oslobodiš ljutnje, zar ne?“ Razmislila je na trenutak i rekla: „Da, čak se žalim na tako male stvari. Zaista imam previše zameranja.”
Tako je mali sukob rešen i postao je prilika da poboljšam svoj šinšing. Ovo je bilo zamršeno i neverovatno iskustvo za mene.
