Sećam se da sam davno pročitao jedan članak o reinkarnaciji. U toj priči, trebalo je da se odigra naredno poglavlje istorije, a mnoga božanska bića su oklevala da dođu na ovaj ljudski svet, jer su bila zastrašena mračnom karmom koja je zahvatila niže domene.
Jedan od likova koje je tek trebalo popuniti bio je Vei Zhongkian, jedan od deset najtežih izdajnika, ministara, u kineskoj istoriji. Po scenariju, Vei će počiniti mnogo zla u svom životu i naneti sebi značajnu količinu karme. Dok su mnoga božanska bića oklevala da preuzmu tu ulogu, jer su se plašila da podnesu toliku karmu, jedno od njih je uskočilo u ljudski domen i reinkarniralo se u Vei Zhongkiana.
Bio sam oduševljen kada sam pročitao ovu priču. Bio sam zadivljen koliko je ovo božansko biće bilo nesebično i koliko je bilo hrabro da se odrekne svega svog da bi se ovaj deo istorije odigrao.
Učitelj je rekao:
„Istorija čovečanstva je kao predstava, a vi ste igrali sve uloge—od kraljeva do običnih ljudi, od heroja do zločinaca (smeh), od intelektualaca, do slavnih ljudi, do heroja“. (Turneja predavanja Fa po Severnoj Americi)
Sećao sam se svoje prve reakcije kada sam saznao da je ovaj paragraf Fa glasio: „Ne želim da budem zločinac“. Nisam želeo da igram lošu ulogu, jer bih tada morao da platim za karmu koju sam stvorio. Bio sam sebičan.
Učitelj nam je rekao:
„Sebičnost je osnovni atribut kosmosa prošlosti. („Predavanje Fa na Fa konferenciji zapada SAD 2004.“, Sabrana predavanja širom sveta V)
Moje razumevanje je da kad god se u mom umu javi „ja“, tada već imam „sebične“ misli koje nisu u skladu sa Fa.
Takva „sebičnost“ se ogleda i u mojim drugim predstavama. Na primer, kada objašnjavam istinu licem u lice, ako mi je prva pomisao „stidljiv sam“, odmah ulazim u to sebično stanje. Čak i kad razgovaram sa ljudima, možda nemam najidealniji rezultat; da mi je prva misao bila da treba da spasem te ljude, ne bih bio „stidljiv“ i možda bih mogao da objasnim istinu u jednom mahu, sa neograničenom mudrošću.
U videu „Šta je potrebno da budeš plesač u Shen Yun?“, reči jedne plesačice da je „jedina granica u našim umovima“ navele su me da duboko razmislim. Naš pojam o sopstvenim sposobnostima formira se u svakodnevnom životu. Kada bismo uspeli da eliminišemo te pojmove koji potiču iz „sebičnosti“, mogli bismo da se oslobodimo tih pojmova iz korena.
Dok sam radio Dafa projekte, ako sam mislio da je „preteško“ ili da „ne mogu to da uradim“, to je bio odraz moje „sebičnosti“ duboko u meni. Nisam želeo nevolje niti da trošim vreme. Nisam želeo da projekti utiču na moje učenje Fa ili kultivaciju. A kad je moja misao bila „ako to Dafa zahteva, onda ću to uraditi“, onda bi mi tokom procesa Dafa dala mudrost i pomogla mi da to glatko obavim. Kada je moja misao bila zasnovana na „potrebama Fa-ispravljanja“, tada nisam bio ograničen svojim pojmom i moja sposobnost da bilo šta uradim počivala je na moći Dafe.
Sa napretkom Fa-ispravljanja, potrebno nam je sve više i više radne snage u raznim Dafa projektima. Ako nismo blokirani našim sebičnim shvatanjima, možemo bolje da spasavamo ljude sposobnošću koju nam daje Dafa.
