Pre neki dan sam naišao na Fa Učitelja:
„Često kažem da se čovečanstvo odvija kao pozorišna predstava. Ali nepoznato je da li će na kraju ljudi biti spaseni, da li se živa bića mogu spasiti u Fa-ispravljanju, jer nije napisano u scenariju. Ljudska kultura, razmišljanje, ponašanje… sve to je građeno zbog velikog pitanja na kraju: koliko će života na koncu preostati. To nije unapred određeno." („Fa predavanje na Fa konferenciji u Njujorku 2016.“)
Ovaj deo mi je skrenuo pažnju kao da ga nikada ranije nisam čitao. Nekada sam mislio da je ceo proces Fa-ispravljanja kao predstava, gde je sve već unapred određeno, uključujući i kada će se završiti i kako će se završiti. Mislio sam da će svi samo pratiti radnju predstave i nisam mislio da će na ishod uticati koliko truda svako od nas uloži ili koliko smo posvećeni. Ali sada shvatam da konačni završetak nije unapred priređen.
Ishod Fa-ispravljanja zavisi od toga šta Učitelj na kraju želi, i koliko dobro mi učenici Dafepomažemo Učitelju i uspevamo u onom što Učitelj želi. Drugim rečima, završetak je Učitelj ostavio za nas, učenike Dafe iz perioda Fa-ispravljanja, da ga napišemo. Ipak, mnogi praktikanti žude da se Fa-ispravljanje uskoro završi, a neki čak traže smernice u proročanstvima običnih ljudi.
Učitelj nas uči:
„...Nakon što broj spašenih bude ispunjen
Svo zlo će biti uništeno u trenutku.” („Kraj kalpe“, Hong Yin III)
Učitelj je takođe rekao:
Učenik: Učitelj je ranije spomenuo da bi kao minimum preko 50 % živih bića unutar Kine trebalo biti spašeno. Kakva je situacija trenutno? Ako nastavimo biti marljivi i ako budemo imali ispravne misli, ima li nade da pređemo tu brojku? Možemo li doći do 60 ili 70%?
Učitelj: Kad su bogovi na svakoj razini vidjeli stanje stvari u ovom svijetu, oni su napravili određene aranžmane, a rezultat je da je na svakoj razini aranžman takav da će ostati samo jedna od deset osoba na zemlji. Na temelju stvari koje ste učinili do sada, broj nije dovoljan. Ne radi se o tome da ja želim zadržati neki određeni iznos. Točnije, trebali bismo spasiti što je više moguće, a minimalno bi polovica trebala ostati; ili bi bilo idealno kad bi to bilo 70 ili 80 %. Zbog toga sam vam rekao da date sve od sebe i da ih spasite. Znam da je većina ljudi na ovom svijetu došla od gore, a to je drugačije od situacije koju su bogovi vidjeli kad su na početku napravili te aranžmane. Da su znali kakva vrsta ljudskih bića će u ovo vrijeme biti prisutna, da će doći sa visokih ravni, oni se tada ne bi bili usudili da postave brojku jedan od deset ljudi. Ali, činjenica je da je zlo uredilo stvari do te mjere i to su stvari koje nitko ne može povući. Stoga, dok smo suočeni sa takvom zlobno skovanom preprekom, ne možemo popustiti truditi se da objasnimo istinu. („Predavanje Fa na Fa-konferenciji povodom 10. godišnjice osnivanja Minghui web stranice,“ Sabrana predavanja Fa širom sveta X)
Dakle, koliko ljudi tačno moramo da spasemo? Iako je više od 380 miliona Kineza napustilo Komunističku partiju Kine i njene dve organizacije, taj broj je jedva četvrtina kineske populacije (1,4 milijarde). Štaviše, Dafa praktikantima je trebalo više od dvadeset godina da dostignu ovaj broj (380 miliona). S obzirom na to, neki kolege praktikanti smatraju da će biti potrebna večnost da se spase još 380 miliona ljudi.
Kako ja to vidim, to je možda mnogo lakše nego što smo mislili. Hajde da izračunamo. Ako 40 miliona Dafa učenika istupi da objasni istinu, i svaki od njih u proseku spase još po deset ljudi, to bi bilo 400 miliona ljudi spašenih za kratko vreme. U stvari, nije tako teško i dugo kao što mislimo. Ključ leži u tome da li možemo da istupimo i radimo zajedno kako bismo obavili svoje dužnosti u spašavanju živih bića. Ne treba da dovodimo u pitanje situaciju, niti da se žalimo na nju. Trebalo bi da imamo osećaj hitnosti i da preduzmemo akcije odmah. Zavisi od nas. To je pitanje koje bi trebalo da postavimo sebi.
Učitelj nas je podsetio:
„Toliko bića čeka da bude spašeno, kako može biti prihvatljivo da se ne objašnjava istina? Čak i ja vam pomažem u tome! Spašavanje običnih ljudi je trebalo da bude vaša odgovornost. [Trebalo je biti da] ja spašavam vas, a vi spašavate njih. Sada vam čak ja pomažem u tome. Jesi li i dalje učenik Dafe ako to ne radiš? Kako ćeš biti ocenjen u finalnom času kad sve dugove bude trebalo namiriti? Tada će biti prekasno za plakanje." („Fa predavanje na Fa konferenciji u Njujorku 2019.“)
Jedna metafora može pomoći da se objasni moje shvatanje. Spašavanje živih bića je kao odlazak na posao. Postoji određena količina posla koju treba obaviti u jednom danu, a takođe postoji i unapred određeno vreme za napuštanje posla. Ali kada bi se većina ljudi opustila, ležerno i polako radeći svoj posao, on prirodno ne bi bio završen na vreme. Kako onda možemo da ostavimo posao na kraju dana, a da ne završimo svoje zadatke? Zar ne bi zvučalo smešno kada bismo pitali svog šefa kada ćemo moći da idemo kući? Ako želimo da idemo kući ranije, moramo da požurimo i završimo svoje zadatke. Naša posvećenost i predanost će napraviti razliku. To će uticati na vreme završetka Fa-ispravljanja.
Ovo je moje razumevanje na mom trenutnom nivou, i molim vas da ukažete na nedostatke.
