Konačno sam pronašla koren svoje lenjosti i svojih nevolja.
Od mladosti sam se uvek „brinula“. Iako sam se kultivisala mnogo godina i otpustila veliki deo ove vezanosti, još uvek nisam u potpunosti eliminisala problem. Ovo me je uznemiravalo.
Ljudi danas žude za dobrim životom, ne vole da se nose sa teškoćama, vole ljubavne avanture i vole da uživaju u životu. Kada naiđu na nevolju, mršte se, žale se i zaziru od nje.
U svojoj kultivaciji, i ja želim da izbegnem teškoće. Svaki put kada naiđem na testove svog šinšinga postanem nestrpljiva. Shvatila sam da me lenjost i strah od teškoća sprečavaju da se marljivo kultivišem.
Dok sam juče meditirala, činilo mi se da čujem mnoga bića u mom sopstvenom svetu kako viču jednu reč: „Briga! Mnoga bića su takođe vikala: „Ogorčena! Ogorčena!” Nikada ranije nisam doživela tako nešto.
Posle toga, znala sam da nisam na nivou gde bih mogla da ,,teškoće uzimam s radošću." Hong Yin
Pre ovoga, nisam shvatala da je nemogućnost da se nosiš sa teškoćama ogromna vezanost.
Teškoće koje treba da pretrpimo tokom naše kultivacije ne mogu se zaobići, tako da ne možemo gajiti misao da smo dovoljno srećni da to izbegnemo. Sada razumem da u kultivaciji, moramo stalno da biramo između toga da budemo ljubazni ili zli, da budemo vredni ili lenji, i da trpimo teškoće ili da uživamo. Biti u stanju da se izdrže teškoće je oblik nesebičnog ponašanja.
Znam da ljudske vezanosti nisu ja – samo treba da biram. Moje pravo ja je saosećajno i dobro, vredno i nije lenjo. Moje pravo ja je mirno i nije ljuto ili uznemireno. Ono je prirodno nevino.
Jedna nova praktikantkinja je nedavno došla kod mene na nekoliko dana. Njena porodica se usprotivila njenom vežbanju Dafe, pa nije želela da ide kući. Majka joj je pretila, rekavši: ,,Ako se ne vratiš kući, prijaviću te policiji." Posavetovala sam je da se dobro ponaša kod kuće i ubedila je da se vrati. Konačno je pristala i odvela sam je kući.
Još uvek nije bila izbila pandemije u oblasti u kojoj sam živela. Ali nakon što sam je odvezla u drugi grad da bi mogla da ide vozom, proglašena je epidemija. Nakon što sam je tog dana odvela, baš kada sam se vraćala kući, saobraćaj je obustavljen. Nisam imala izbora nego da ostanem kod rođaka. Zapravo, grad u kome moj rođak živi još nije imao epidemiju, iako je bio samo sat vremena vožnje od oblasti obuhvaćene pandemijom.
Porodica mog rođaka nije otkrila nikoga sa virusom, tako da nisam bila previše zabrinuta. Trećeg jutra nisam očekivala da ću primiti poziv od nekoga, rekavši da je iz službe za prevenciju epidemije. Pitali su me gde sam, da li sam se vakcinisala i rekli da žele da me prebace u okrug odakle sam. To me je uznemirilo, pa sam spustila slušalicu i izvadila telefonsku karticu, misleći da će to biti kraj toga.
Ali stvari nisu bile tako jednostavne kao što sam mislila. Sledećeg jutra, raskrsnice koje vode do kuće mog rođaka su bile blokirane. Čuvali su ih ljudi i automobili, smenjivali se da ljudi ne bi mogli da izađu. Dozvolili su ljudima samo da uđu i rekli svima da čekaju kod kuće dok idu od vrata do vrata i uzimali testove na Covid.
Počela sam da osećam da stvari nisu u redu. Mislila sam da se toliko trude oko svega toga, tako da ne moraju samo da rade testove na Covid. Celu noć sam slala ispravne misli i gledala unutra. Takođe sam se zapitala da li imam strah. Osećala sam se prilično smireno nakon toga i zaspala sam nakon što sam poslala ispravne misli u ponoć.
Sledećeg jutra, probudila sam se prilično rano ali moja sestra (koleginica praktikantkinja) je bila ispred mene i slala je ispravne misli. Videla je da sam se upravo probudila i rekla mi je da je upravo videla demona koji je rekao da čeka da vidi šalu. Kada je moja sestra pitala: ,,Kakvu šalu?", odgovorio je da čekaju da me vide u karantinu posle testa na Covid. Moja sestra je takođe rekla da ima mnogo demona u drugim dimenzijama, koji me skoro potpuno okružuju.
Pitala sam sestru da li mogu dobrovoljno da idem na test Covida. Izašla je da pita osoblje napolju i rekli su joj da nikome nije dozvoljeno da izlazi, da svi moraju da čekaju kod kuće.
Smatrala sam da treba da se suočim sa tim. Ali kasnije sam pronašla izlaz i izašla. Slučajno sam videla ljude kako rade testove na Covid u ulici, pa sam otišla da uradim. Pre ovoga, nisam bila voljna da uradim test. Nisam išla po vozačku dozvolu jer se od zahtevalo da prvo uradiš test na Covid. Kada sam uradila test na Covid, otkrila sam da ionako nije ništa strašno– samo su mi dva puta dodirnuli nepce.
Osvrćući se na ovu malu nevolju, imala sam neke nedostatke i vezanosti koje su demoni iskoristili. Nisam bila voljna da idem na test Covida ili da se vakcinišem. Došla sam iz oblasti gde je izbila epidemija, pa su me se plašili. Takođe sam shvatila da, kada su me pozvali, želela sam da ih izbegnem i čak sam bila pomalo arogantna.
Ovaj incident me je naterao da jasnije sagledam opasnost od mobilnih telefona. Pratili su moju lokaciju preko mog mobilnog telefona. Čitala sam članke na Minghui o bezbednosti mobilnih telefona, ali ih nisam uzela za ozbiljno. Mobilni telefoni su zgodni ali su i nebezbedni, tako da moramo biti oprezni kada ih koristimo.
Moj mobilni telefon je takođe veliko iskušenje za mene jer na njemu postoji toliko informacija kojima mogu da pristupim. Ako ne pazim, gubim mnogo vremena na to i odlažem napredak svoje kultivacije. Odlučila sam da otpustim mobilni telefon. Sada se samo fokusiram da učim Fa, radim vežbe i šaljem ispravne misli. Pronašla sam davno izgubljen osećaj kultivisanja kao da tek počinjem.
Iako je ovaj incident bio trivijalan, pravio mi je probleme. To me je nateralo da shvatim da je vreme da stvarno napredujem u svojoj kultivaciji. Osećam da se poboljšavam svakog dana, ali sam još uvek daleko od zahteva Fa.
Sinoć mi je mlađa sestra pričala o nasleđivanju karme od naših predaka. Rekla je da ima lošu narav, pa će da pošalje ispravne misli da to eliminiše. Složila sam se. Sledećeg jutra kada sam se probudila, rekla sam joj: ,,Zapravo, imati lošu narav je takođe pokazivanje straha od teškoća. Pogledaj prvu pesmu u Hong Yinu, a to je:
,,Dostizanje Ispunjenja, postizanje statusa Bude,
Teškoće uzimati s radošću.
Tjelesne boli ne računaju se kao patnja,
Kultiviranje srca je najmučnije.
Svaka pojedina zapreka mora biti probijena,
Ovdje i tamo, demoni su posvuda.
Stotine nevolja dolaze odjednom,
Vidi može li se to prevladati.
Moći izdržati patnju u svijetu,
Nadići svijet, to je Buda." Hong Yin
Kada bi neko pokrenuo moje emocije, osećala bih se neprijatno i nisam želela da trpim tu vrstu nedaća, pa bih uzvratila.
Kada su me proganjali zbog moje vere, zapamtila sam je i bezbroj puta sam recitovala ovu pesmu u svom srcu. Kad god sam osećala da je kultivacija teška, pitala sam se da li sam u stanju da ,,teškoće uzimam s radošću" Hong Yin
Toliko godina sam sebi dopuštala da se prepustim i „brizi“ i „lenjosti“. Konačno sam pronašla njihove korene, a to je strah od podnošenja teškoća.
Naše telo ima mnogo negativnih supstanci. Ove supstance nas čine lenjim, zabrinutim i nevoljnim da se krećemo ili radimo ono što bi trebalo da radimo. One nas sprečavaju da završimo ono što bi trebalo da obavimo i uzrokuju da zaostajemo u našem učenju Fa i vežbama, objašnjavanju istine i slanju ispravnih misli. Oni takođe mogu da nas nateraju da gubimo vreme i da stvorimo velike prepreke za sebe u našoj kultivaciji.
Što se tiče fine i lepljive negativne materije u našim dimenzionalnim poljima, proces oslobađanja loših supstanci je proces kultivisanja. To zahteva da budemo nepokolebljivi i veoma odlučni.
U prošlosti sam se često osećala umorno, ali nisam znala zašto. Uprkos kultivisanju više od 20 godina, nisam videla veliki napredak. Konačno sam otkrila da je to rezultat neke vrste negativne materije koja je kombinacija mnogih vezanosti, kao što su lenjost, briga, nemogućnost nositi se sa teškoćama i želja za uživanjem u životu.
Ova supstanca je kao asfalt, crna i lepljiva, i rezultat je karme koju smo nagomilali tokom naših mnogih života. Nikada pre nisam uvidela ovo, ali sada sam otkrila da postoji ta vrsta vezanosti i karme u meni.
Gore navedeno je moje razumevanje. Ako ima mesta za napredak, ljubazno mi ukažite.
