Voleo bih da podelim sa vama svoje iskustvo učenja kineskog tokom učenja Fa u poslednje dve i po godine. Studirao sam englesku književnost na fakultetu i sada sam profesor engleskog jezika. Iako još uvek ne mogu da vodim konverzaciju na kineskom, ili u potpunosti da čitam originalni Džuan Falun, moje prepoznavanje izgovorenih kineskih reči i pisanih znakova polako se, ali stalno poboljšava, a bolje razumevanje izvornog jezika Fa učinilo je da se osećam nadahnuto, kao da sam na teškom putu moje kultivacije pronašao blještava blaga.
Falun Dafu sam počeo da vežbam sa 17 godina i dve godine sam studirao kineski na fakultetu. Dobijao sam desetke. Međutim, ovakva vrsta učenja iz knjiga nije mi se baš urezala u pamet. Učenje kineskog jezika izvan učionice uvek mi se činilo dobrom idejom, ali bilo je prenisko na mojoj listi prioriteta da bi zbilja ušlo u moj život. Okupirale su me tri stvari koje Šifu (kineski izraz za „Učitelja“ koji kombinuje znake „Učitelj“ i „Otac“) zahteva od nas, kao i sva uobičajena zaduženja.
Bilo je to ranih 2000-ih, a u to vreme nisam znao za softver za prevođenje i nisam imao piniin (kineski sa fonetskim izgovorom) primerak Džuan Faluna, pa kada sam učio sa drugim praktikantima, učio sam isključivo na engleskom. Ponekad sam tražio pomoć od praktikanta u vezi mog kineskog domaćeg zadatka, ali to je bilo sve.
Posle fakulteta radio sam u engleskom Epoch Times, kao i na običnom poslu, gde svakodnevno nisam imao mnogo koristi od kineskog. Naučio sam neke Hong Yin stihove na kineskom, ali ne mnogo više od toga.
Značajna promena dogodila se 2015. godine, kada je Shifu objavio novi tekst „O Dafi “. Više od jedne decenije recitovao sam Lunju na engleskom jeziku najmanje jednom dnevno. Кad je izašao engleski prevod novog Lunju, odmah sam ga zapamtio. Zatim je došlo do promena u engleskom prevodu, pa sam i to naučio napamet. Zatim je ponovo došlo do promena, a takođe i do više različitih prevoda, koji su izgledali bliži izvornom kineskom.
Sve ove promene učinile su me pomalo frustriranim, i prosvetlio sam se da su to Šifuovi nagoveštaji da treba da čitam originalni kineski. Do ovog trenutka u mojoj kultivaciji bio sam svestan postojanja softvera za prevod i pinjin verzije knjiga i češće sam bio u blizini kineskih praktikanta. Uslovi su bili sazreli, pa sam odlučio da zapamtim kineski Lunju .
Nakon meseci mukotrpnog učenja naučio sam kinesku verziju, a naučio sam i engleski prevod. Ipak, kad sam recitovao kineski Lunju, u mom umu se reči uglavnom nisu povezivale sa njihovim značenjem. Shvatio sam da me u učenju Fa na kineskom čeka još dug put. Međutim, nekako nisam krenuo napred, osećajući se ponovo prezauzeto i samozadovoljno u svojoj kultivaciji.
Nekoliko godina kasnije, 2018. godine, počeo sam da trpim iznenadne bolove u leđima dok sam radio četvrtu vežbu. Bol nije nestajao. Pomislio sam: „Ovo je veoma čudno, jer se u četvrtoj vežbi obično osećam veoma dobro, i u principu bi trebalo da poboljša moje zdravlje i fizičko stanje, a ne da ga pogorša!“ Prosvetlio sam da to mora biti iz pozitivnog razloga, ali nisam znao kog. Ubrzo nakon toga, imao sam priliku da se pridružim Fa učenju samo za kineski jezik i shvatio sam da bih se trebao pridružiti bez obzira koliko bude teško. Čim sam to pomislio, bolovi u leđima su nestali i celo telo mi je bilo lako.
Pronašao blago u učenju Fa na kineskom
Tokom učenja Lunju primetio sam koliko se puta u Lunju pojavljuje znak za „ljude“ ili „ljudska bića“, ren (人) . Pomislio sam: „ Šifu predaje veliki Fa univerzuma na visokom nivou, pa zašto ovde ima toliko znakova koji se odnosi na ljude?“ Prebrojao sam i otkrio da se ovaj znak, ren , pojavio 26 puta. U poređenju s tim, izbrojao sam reči koje su same po sebi potpuno božanske. Кonkretno, tražio sam Dafu (大法) i šen (神), što znači „Bog “ ili „ božansko“.” Ove dve reči su ujedno prva i poslednja reč u Lunju. Dafa i šen se ukupno pojavljuju 13 puta, što je tačno polovina od 26 puta, koliko se ren pojavljuje.
Prosvetlio sam da Šifu koristi ljudski svet kao polaznu tačku, a zatim uvodi Dafu i božanske principe u ljudski svet, što omogućava ljudima da se kultivacijom pretvore u bogove ili „šen“. Кoliko sam shvatio, ovo ne treba da poremeti ljudski svet ili preuzme ljudski svet, već da u njega uvede novi element i upotrebi cibei (慈悲) (milost, dobročinstvo, blagost ili saosećanje - o čemu će se dalje raspravljati u nastavku) da bi se uskladilo sa njom, pa otuda su ove božanske reči zauzimaju polovinu u odnosu na ljudski svet, ren . Ova harmonična proporcija je takođe u skladu sa uravnoteženom kompozicionom teorijom načela trećine, čineći da božansko zauzima trećinu u odnosu na tačku fokusa.
Previše je blaga na kineskom jeziku da bi se sva pobrojala, a pretpostavljam da su moje slabe jezičke sposobnosti samo zagrebale površinu. Međutim, ovde ću spomenuti još nekoliko na koje sam naišao, jer to može koristiti praktikantima.
Reč za besmrtno u kineskom, šian (仙), uključuje dva radikala. Leva strana je osoba, a desna planina. Na engleskom jeziku imamo samo osećaj da je besmrtan onaj ko ne umire, ali ovde reč sadrži bogato značenje napuštanja sekularnog sveta i odlaska na planinu radi kultivacije. Dalje, znak zapravo izgleda otprilike kao osoba i planina. Dakle, u ovom liku postoji bogata lepota, simbolika i elegantna jasnoća koja kao da uskače iz znaka u život, čak i kada se posmatra sa površnog ljudskog nivoa.
Termin za duhovno ostvarenu osobu koja izlazi u javnost je čuašan (出山), što bi doslovno moglo značiti „ napuštanje planine “, što sugeriše napuštanje svetovnog sveta i ulazak u sekularni svet. Iz perspektive ovog znaka, prema mom shvatanju, čitav privatni život osobe izgleda prožet svetošću kultivatora u planini, i samo kada su u pitanju javni poslovi, neophodno je napustiti planinu, da tako kažem.
Termin „raj“ u prevodima Džuan Faluna, na izvornom kineskom obično je samo „svet“ (世界). To za mene ima savršeno smisla, jer me je reč „raj“ uvek asocirala na prizore palmi i plaža, nešto poput raja na tropskim ostrvima. Umesto toga, ideja o prosvetljenom biću koje poseduje „svet“ ima više smisla. Кad sam bio mlad, igrao sam igru koja je podrazumevala stvaranje sveta pre igranja, ali uvek sam smatrao da je jednostavno stvaranje sveta najintrigantniji deo i retko kada sam zapravo morao da igram samu igru. Tako je izvorna kineska reč zazvonila u meni onako kako prevod nije.
Кineski izraz cibei (慈悲) pojavljuje se mnogo puta u Džuan Falunu i može se grubo prevesti kao milost, blagost ili saosećanje. Znao sam da je Šifu u jednom Fa predavanju naglasio koliko je jezgrovit ovaj pojam, ali nisam mogao da ga razumem u potpunosti, sve dok mi, tokom učenja kineskog, jedan kineski praktikant nije to objasnio u smislu znakova i njihovih komponenata, koje su takođe poznate kao radikali. Izgleda da ci i bei imaju po dva radikala. Donji radikal kod oba je radikal koji znači „srce“ (心). Preostala dva radikala su raspoređena na takav način da je podrazumevano značenje „u srcu, bez srca“.
Po mom razumevanju, ovo sugeriše da cibei znači neku vrstu plemenitog saosećanja sa drugima koja ne sadrži emocionalnu vezanost. Nema reči na našem jeziku koja to sasvim izražava. Mi imamo izraz „milosrđe“, ali to podrazumeva oslobađanje nekoga od neposredne, često fizičke patnje. Mi imamo pojam „dobročinstvo“, ali to podrazumeva samo dobro („bene“) delovanje („volentnost“). Mi imamo izraz „saosećanje“, koji sugeriše deljenje („sa“) snažnih osećanja („osećanje“), i veoma se razlikuje od „bez srca“ u cibei.
Gledajući malo dublje, izraz „blagost“ ima bogatije značenje u tradicionalnoj zapadnoj kulturi, i izvorno se odnosi na „stradanje Hristovo“ ili „stradanje sveca“, što će reći na muke kroz koje je Isus, ili hrišćanski svetac, prošao dovršavajući svoj put kultivacije. Međutim, ovo značenje je maltene van upotrebe. Lepota kineskog je u tome što se značenje radikala „bez srca“ u cibei ne može promeniti.
Takođe, čak i u izvornom značenju blagosti ili saosećanja postoji razlika, jer „bez srca“ u cibei ne nosi nikakve suštinske „muke“. Umesto toga, po mom razumevanju, „bez srca“ sugeriše da nema vezanosti, sugeriše povišenje nivoa, uzdizanje u kultivaciji, što dovodi do mirnijeg stanja u meditaciji i otključavanju viših moći i gonga – nešto suprotno mukama. Ovo značenje u pozadini cibei sasvim se razlikuje od muka ili deljenja muka, i njegovo značenje je najjezgrovitije i najbogatije moguće na našem jeziku.
Ovo je samo moje ograničeno razumevanje naših izraza, kineskih izraza i principa Fa. Ispravite bilo šta neprikladno.
Gore je navedeno nekoliko blaga koje sam otkrio. Generalno, kineski jezik koji Šifu koristi ima mnogo manje akcenta na gramatici, glagolskim vremenima i otmenim rečima. Značenje je predstavljeno tako jednostavno i direktno da nam ostaje samo da promenimo svoje srce i marljivo se kultivišemo.
Možda je zbog svega gore navedenog Šifu rekao 2015. godine:
„Što se tiče površinskih stvari, ja od vas nisam tražio da se na njih puno fokusirate, jer to će biti stvari kojima ćemo se baviti tokom perioda kad Fa bude ispravljao ljudski svet. One su suviše niskog nivoa da biste se vi bavili njima — to je ideja. Zahtevi će, međutim, biti visoki tokom ispravljanja ljudskog sveta od strane Fa, i u to doba neće ići ako ne čitate Fa na kineskom, ako ne razumete izvorno značenje.“ („Fa predavanje na Fa konferenciji Zapadne obale 2015.“)
Кultivacija
Kad pogledam unapred na svoj put učenja kineskog tokom učenja Fa, još uvek moram da prevaziđem iste vezanosti koje su me sprečavale da ranije počnem da učim kineski. Postoji lenjost i postoji samozadovoljstvo. Postoji vrsta razmišljanja da ovaj svet na Zapadu može u potpunosti samostalno da funkcioniše, da je najmoćniji i najnapredniji, da pogodnosti treba da nam dođu i da je jednostavno vuvei (無為) ako uzmemo ono što je dostupno na našem jeziku smatramo dovoljnim za kultivaciju. Po mom shvatanju, ovo skriva lenjost i samozadovoljstvo iza dubine vuvei. Treba da marljivo napredujemo u kultivaciji.
Gore navedeno je samo moje ograničeno razumevanje. Molimo vas da to istaknete ako se nešto ne poklapa sa učenjima Fa.
Šiešie Šifu. Šiešie dađia. (Hvala, Učitelju. Hvala svima.)
