Obični ljudi često psuju kad postanu emocionalni, a određene krilatice uzimaju kao dnevne mantre. Navikli su da govore na ovaj način i ne mogu ni da primete da je ono što govore pogrešno. Međutim, kao praktikante, učitelj Li Hongdži, osnivač Falun Dafe, uči nas da ne psujemo. Pored toga, rekao nam je:
„Kao praktikant, prvo za šta moraš biti sposoban je da ne uzvratiš kad te udare ili opsuju - moraš biti tolerantan.“ (Predavanje 9, Džuan Falun)
Kultivišem se više od 20 godina i uvek sam mislio da ispunjavam Učiteljev zahtev da ne psujem i ne proklinjem. Ali nedavno, iznenada sam shvatio da ovo nije tako jednostavno. Mnogo je reči i fraza za koje današnji ljudi misle da su izrazi raspoloženja ili osećanja i ne smatraju ih psovkama.
Pedesetih godina prošlog veka svi su znali da su te reči neprimerene. Trenutno čak i kultivatori višeg nivoa mogu da vide da su takve reči bogohulne i da stvaraju karmu.
Sećam se kad smo nas troje delili svoja iskustva iz kultivacije. Jedna praktikantkinja je govorila o tome kako joj je neprijatno zbog reči i postupaka obične osobe sa kojom često ima kontakt. Rekao sam joj da je sagledavanje ponašanja drugih isto kao i gledanje s visine na njih, što je takođe aspekt ljubomore.
Pošto smo u razmeni razgovarali o ljubomori, to je takođe privuklo moju pažnju. Kad sam se vratio kući, pročitao sam odeljak u Džuan Falunu o ljubomori.
Učitelj Li je rekao:
„Dobio sam peticu! Dobio sam peticu”, dete iz škole trči kući. Čak pre nego što otvori vrata, sused kod kuće već počinje da psuje: „Šta je tu tako genijalno što si dobio peticu? Šta se praviš važan!" (Predavanje 7, Džuan Falun)
Pomislio sam, u ovom odlomku nema psovki; zašto je Učitelj rekao „psuje“? Više puta sam razmišljao o tome i razumeo; ispostavilo se da loše govoriti o nekome, u kultivaciji predstavlja psovanje.
Zato sam pretražio i pročitao sva mesta gde Učitelj predaje o psovanju. Jedno od njih me je ponovo iznenadio:
„Kad drugi vide ovu budalastu osobu, svi će je verbalno zlostavljati: „Kakva si ti budala.““ (Predavanje 9, Džuan Falun)
Dakle, ismevanje ljudi, podsmeh, vređanje itd. - svaka šteta nanesena drugima za kultivatore je isto što i psovka.
Ja sam u pedesetim i sećam se kada je postojao konsenzus da deca i unuci ne bi trebalo da starije zovu po imenu, osim kad sretnu nekog nepoznatog. Ako je dete starije zvalo njihovim imenom, to je bilo nepoštovanje.
Kada podređeni razgovara sa nadređenim, on ili ona treba da budu skromni i sa poštovanjem na umu i jeziku. Isto važi i kada mlađi razgovara sa starijim. Muškarci i žene ne bi trebalo da se međusobno gledaju ili razgovaraju na grub način. U suprotnom su uvredljivi, buntovni i čak nasilni, što je isto kao psovanje.
Nakon što sam razumeo zahteve Fa za ljudske reči i postupke, dobio sam nagoveštaj da pročitam više principe o ovoj temi.
Učitelj je rekao:
„Tatagata bude smatraju ljudska bića običnim bićima, ali još viša božanska bića, na veoma visokim nivoima, nakon što dostignu tu ravan i osvrnu se nazad, gledaju na tatagate kao na obična bića. U očima božanskog bića na tako visokom nivou, ljudska bića ne vrede čak ni koliko mikroorganizmi. Bacivši pogled, [oni bi rekli,] “Kakvo trulo mesto, uništi ga! Uništi ga!” Zemlja je takvo jedno mesto. Oni koji sažaljevaju ljudska bića su bude najbliže ljudskim bićima. Isus je bio na nivou tatagate, kao i Lao Ce. Oni na višim nivoima ne mare za ljudska bića. Kad ih ljudska bića dozivaju, oni to ne mogu da čuju. Kad bi ljudska bića nazivala njihova imena, to bi bilo ravno uvredi. To je kao zvuk koji dolazi iz gomile izmeta, koji te zove po imenu. “ („Urušavanje ljudske rase i pojava prosvetljenih bića“, Džuan Falun 2)
Ispravimo svoje misli i postignemo čisto, altruistično stanje koje se zahteva od praktikanta, kako bismo mogli bolje da pomognemo Učitelju u Fa-ispravljanju i spasimo živa bića.
