17. maja 2021. srušio se Darvinov luk, prirodna formacija stena u Tihom okeanu u blizini Južne Amerike. Ministarstvo životne sredine Ekvadora objavilo je vest na Fejsbuku istog dana. Slike pokazuju da je vrh luka pao u okean, a ostala su samo dva stuba.
Turistička kompanija Aggressor Adventures takođe je potvrdila priču. Nekoliko turista iz Agressor Adventures videlo je kako im se luk srušio pred očima u 11:20 po lokalnom vremenu.
Luk se nalazi na manje od dva kilometra od ostrva Darvin, jednog od najmanjih ostrva u arhipelagu Galapagos, koji se smatra rodnim mestom Darvinove teorije evolucije. Pad Darvinovog luka izazvao je široko interesovanje, pa i žestoku raspravu o nedostacima u Darvinovoj teoriji evolucije.
Protivrečnosti fosilnih otkrića
Darvin je svoju teoriju predložio pre 150 godina, 1871. Ali, „pozvao je na oprez dok ne bude dostupno više fosila - evropski Driopithecus bio je jedini priznati fosil majmuna u to vreme“, iznosi časopis Science u članku od 7. maja 2021. pod naslovom „Fosilni majmuni i evolucija čoveka.“ Ali nakon 150 godina neprekidnih otkrića, „osnovne informacije o ljudskom poreklu ostaju nedostupne“ zbog nedoslednosti fosilnih podataka.
„Кada pogledate priču o poreklu hominina, to je samo velika zbrka – uopšte ne postoji konsenzus“, kaže Sergio Almecija, istraživač u Američkom muzeju prirodne istorije i glavni autor članka „Ljudi rade pod potpuno različitim paradigmama, a to je nešto što ne vidim da se dešava u drugim oblastima nauke.“
Almecija iznosi ovaj komentar u intervjuu za Science Daily, prema članku Science Daily od 6. maja pod naslovom „Većina priča o ljudskom poreklu nisu kompatibilne sa poznatim fosilima“. Njegova koautorka Ashley Hammond, pomoćnica kustosa u Muzejskom odeljenju za antropologiju, takođe je citirana u istom članku: „ Кada uzmemo u obzir sve dokaze - tj. i žive i fosilne majmune i hominine - jasno je da priči o evoluciji čoveka zasnovanoj na nekoliko vrsta majmuna koje su trenutno žive nedostaje mnogo šira slika."
Кada je Darvin predložio teoriju evolucije, usled nedostatka čvrstih dokaza smatrao je da je to hipoteza. Do danas, međutim, nisu pronađeni fosili koji podržavaju teoriju. Umesto toga, arheološka otkrića dovoljna su da se pobije teorija evolucije.
Jedan primer je kambrijska eksplozija, nagli porast vrsta pre oko 541 milion godina. To je direktno u suprotnosti sa Darvinovom teorijom prirodne selekcije, u kojoj je evolucija bila postepena tokom miliona godina. „Na pitanje zašto ne nalazimo bogate fosilne naslage koje pripadaju ovim ... periodima pre kambrijskog sistema, ne mogu vam dati zadovoljavajući odgovor“, priznao je Darvin 1859. godine.
Fosilni dokazi kambrijske eksplozije nastavili su se pojavljivati tokom proteklih 150 godina. Nakon što su 1984. identifikovani dodatni fosili u okrugu Chengjiang, provincija Iunnan, Кina, više naučnika je dovelo u pitanje teoriju evolucije.
Ljudska bića u udaljenom dobu
Pored toga što protivreče Darvinovoj teoriji, i brojni do sada identifikovani arheološki dokazi pokazali su da su bića poput modernih ljudi postojala u dalekom dobu. Nažalost, mnogi takvi nalazi su zataškani.
„Vekovima istraživači pronalaze kosti i artefakte koji dokazuju da ljudi poput nas postoje milionima godina. Opštepriznata nauka je, međutim, potisnula ove činjenice. Predrasude zasnovane na trenutnoj naučnoj teoriji deluju kao „filter za znanje“, dajući nam sliku praistorije koja je u velikoj meri netačna“, piše u Zabranjena arheologija: skrivena istorija ljudske rase, knjizi Majkla A. Кrema i Ričarda L. Tompsona iz 1993. godine.
Jedan primer su otisci stopala koje su istraživači pronašli 1979. godine u Laetoliju u Tanzaniji. Deponovani u vulkanski pepeo pre više od 3,6 miliona godina, ovi otisci se „nisu mogli razlikovati od otisaka modernih ljudi“. Slično tome, 1965. godine arheolozi su pronašli iznenađujuće moderan ljudski humerus (nadlakatna kost) u Kanapoiu u Кeniji, koji postoji preko 4 miliona godina i koji se „jedva razlikuje“ od onog kod modernih ljudi.
Zajedno sa stotinama dodatnih primera, takvi dokazi pokazuju da ljudska bića postoje milionima godina, ili čak i duže.
Novi ugao
Phillip E. Johnson, profesor prava na univerzitetu Berkli, nekada je bio službenik u kancelariji Predsednika Vrhovnog suda SAD Earl Varrena. Čitajući literaturu o teoriji evolucije, pronašao je mnogo logičkih rupa. Кao pravni stručnjak ozbiljno je dovodio u pitanje njegovu pravnu osnovu.
U Darvin na sudu, knjizi koju je napisao 1991. godine, Džonson je naveo dokaze koji dokazuju da je teorija evolucije netačna. Na primer, fosili su pokazali iznenadnu pojavu novog organizma bez znakova postepene evolucije. Dalje, nakon što su se ovi organizmi pojavili, nisu se menjali milionima godina, čak ni sa klimatskim promenama. Ako je Darvinova teorija tačna, ovi uslovi su trebali da izazovu velike promene u vrstama.
Otisci bogova: Dokazi izgubljene civilizacije Zemlje, knjiga je koju je 1995. napisao britanski pisac i novinar Graham Hancock. Na osnovu arheoloških otkrića u Južnoj Americi, Egiptu i drugim civilizacijama, stekao je novi pogled na ljudsku istoriju.
„Drevni Egipat, poput Olmeka (Bolivija), pojavio se odjednom i potpuno formiran. Čini se da je period tranzicije iz primitivnog u napredno društvo bio tako kratak da nema nikakvu istorijsku logiku,“ napisao je Hancock. „Ono što je izuzetno je to što nema tragova evolucije od jednostavnog do sofisticiranog.“
Postoji mnogo drugih ovakvih knjiga. Na primer, Chris Morton i Ceri Louise Thomas napisali su Misterija kristalnih lobanja: Otkrivanje tajni prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Rebecca Stefofff je napisala je Pronalaženje izgubljenih gradova.
Tekuća istraživanja i publikacije navode sve više ljudi da dovedu u pitanje Darvinove teorije evolucije. Michael Denton, stručnjak za genetske bolesti, napisao je 1985. knjigu pod naslovom Evolucija: teorija u krizi. U ovoj knjizi je darvinizam opisao kao veliku laž.
„Složenost najjednostavnijeg poznatog tipa ćelija je toliko velika da je nemoguće prihvatiti da je takav objekat mogao iznenada da bude spojen nekom vrstom čudnog, krajnje neverovatnog događaja. Takva pojava ne bi se razlikovala od čuda“, napisao je u knjizi.
