Već neko vreme, praktikanti oko mene ponašaju se na način za koji smatram da nije u skladu sa Fa. Ćaskaju dok slušaju Učiteljeva predavanja, stalno gledaju NTDTV program, pa čak mešaju informacije o trivijalnostima, koje govore TV voditelji, sa vlastitom kultivacijom. Često sam im ukazivala na takve stvari, ali njihovo ponašanje se nije promenilo. Kad sam počela gledati unutra, našla sam da uvek koristim svoje standarde kad tražim da se drugi promene. Ponekad pomislim ako to otpustim praktikanti će se promeniti. Ali kad bih otpustila, praktikanti se ne bi promenili nego je izgledalo da su postali gori. Bila sam zbunjena i shvatila sam da nisam dovoljno duboko gledala da bih shvatila šta je pogrešno kod mene.
Jednog dana dok sam čitala članak na Minghui u kojem se govori da su neki praktikanti odbacili svoje obične ljudske interese, ali nisu otpustili interes za kultiviranje. Tako su postali vezani za sticanje moćne vrline, status dostignuća. Osetila sam da sam upravo takva. Tokom kultivacije, otpustila sam gotovo sve sto je uobičajeno među svakodnevnim ljudima. Međutim, vrlo ozbiljno cenim moćnu vrlinu, status dostignuća, i usavršavanje sopstvene kultivacije. Nadala sam se kultivisanju do visokog statusa, i uspostaviti veliku moćnu vrlinu i da će moja kultivacija biti izvanredna i ključna među praktikantima. Shvatila sam svoje vezanosti.
Šta stoji iza ove vezanosti? U tom momentu je došla misao: ’Ono što želim!’ Bila sam zatečena. Činilo mi se da sam u trenutku mnogo toga razumela, neke loše stvari su otpale, a onda su se otvorila vrata. Dobro razmislite, iza svih mojih vezanosti stoji jedna stvar, a to je ’ono što želim’.
Stalno sam ponavljala da ću se harmonizovati sa onim što Učitelj želi, ali sad vidim da je to samo slogan. Ako ne otpustim ’ono što želim’, kako mogu biti zaista čista i uskladiti se sa onim što Učitelj želi? Zvuči kao šala.
Sve u mojoj budućoj kultivaciji, moćna vrlina, status dostignuća, Ispunjenje, su aranžirani Učitelja, u skladu sa potrebama Fa ispravljanja i budućnosti. Kako mogu, sa svojim površnim i ograničenim razumevanjem Učiteljevog Fa ispravljanja, razumeti sve što je Učitelj uredio iz perspektive celokupnog Fa ispravljanja i potreba budućnosti! Nisam bila svesna bahatosti da želim to i to, i nisam znala šta radim. Sve moje u budućnosti biće nagrada koju Učitelj dodeljuje za svaki pojedinačni život.
Sećam se kad sam otišla u Peking, policajac me pitao: ,,Da li znaš na kom si nivou sada?” Odgovorila sam onim što sam tada zvala racionalnost: ,, Ne želim da mislim o svom nivou, sve je aranžirano od mog Učitelja, biću na nivou na kom Učitelj želi da budem.” Tada je policajac prestao da me pita više. Sada, kad razmislim o mom odgovoru, na površini je zvučalo veličanstveno i uzvišeno, ali moja misao je bila: „Ne tražim to, samo treba dobro da se kultivišem, moj nivo neće biti nizak, možda sam već na visokom nivou “. Nije li ovo samo još jedna manifestacija vezanosti za ’ono što želim’?
Sad shvatam da kao istinski kultivator Falun Dafe, trebamo otpustiti ’ono što želim, svoju moćnu vrlinu, nivo i Ispunjenje.’ U kultivaciji moramo da se oslobodimo vezanosti za ishod i vreme završetka, pa čak i pomisao da „sve dok se dobro kultivišem i otpuštam sve što želim, imaću ono što zaslužujem“. Moje trenutno razumevanje stanja ne-činjenja u kultivaciji je da treba da se kultivišemo u skladu sa Dafom, potvrdimo Fa i spasimo živa bića bez razmišljanja o kraju ili ishodu, i učinimo ovaj način razmišljanja normalnim stanjem naše kultivacije i postignemo ono što je Učitelj rekao:
,,Kultiviranje gonga ima put, srce je put. Dafa nema granica, patnja je brod. “ Hong Yin
Nakon što sam to shvatila, pri slanju ispravnih misli u podne tog dana, osetila sam da je istinsko saosećanje snažna i bezgranična energija kojom se Dafa ispoljava kod praktikanata koji otpuste ’ono što žele’. Saosećanje kako sam ranije shvatala je sadržavalo nečistoću ‘onog što želim’, i bilo je jedna ljudska percepcija saosećanja.
Koncept ‘onog što želim’, kod učenika Dafe takođe uzrokuje vezanost za kraj, dela zle partije i promeni situacije u svetu. Činjenica je da se sve stvari dešavaju sa napretkom u procesu Fa ispravljanja, a Učitelj ih kontroliše. Tek kad otpustimo ‘ono što želimo’ može nastati istinska saosećajnost, istinsko pomaganje Učitelju u Fa ispravljanju da se drugi spase, i ispunjenje istorijske misije učenika Dafe.
Dok ovo pišem, setila sam se zagonetnog iskustva koje sam imala u prošlosti. 2000. kad sam išla u Peking na apel za Dafu bila sam uhapšena, ali zahvaljujući ispravnim mislima uspela sam da pobegnem iz pritvorskog centra. Tada sam zaista osećala da mi je telo izuzetno visoko i da su zgrade u Pekingu bile poput malih kutija šibica, i ovo stanje je trajalo dok nisam otišla iz Pekinga. Kad sam došla kod svojih rođaka, osećala sam da više nisam obično biće, i činilo mi se da više nemam nikakvu vezu ili naklonost prema ovom svetu.
Kad sam objašnjavala istinu, osetila sam kao da mi je prekidač u mozgu bio uključen, a zatim je mudrost potekla poput izvorske vode. Svaka rečenica je bila istinita. Svaka reč i rečenica dirnula su srca ljudi. Svi slučajevi i priče drevne i sadašnje, domaće i strane, bili su poput okeana resursa iz kog sam mogla da biram i koristim po volji. Više me nije ograničavalo ljudsko razmišljanje. Moglo bi se reći da je moje razmišljanje dobilo oblik bez ljudskih misli. Kad sam ljudima objašnjavala istinu, videla sam bezbroj malih Faluna (zakonskih točkova) kako mi izleću iz usta i sleću na drugu osobu, a prsti su mi trnuli kao da ispuštaju energiju. Ovi ljudi su govorili o reakcijama, njihova tela su se osećala vrlo prijatno ili kao da su naelektrisana, i bili su vrlo prijemčivi za činjenice o Falun Dafi. Kad sam završila sa objašnjenjem istine, osetila sam kako mi se isključuje prekidač u mozgu. Mozak mi je bio prazan i nisam mogla da nađem reč da nešto kažem, koliko god se trudila.
U to doba sam redovno osećala da sam u staju bez emocija i bez saosećanja. Nakon što sam pustila ’ono što želim’, shvatila sam da je moje prethodno shvatanje saosećanja zapravo bilo ljudsko razumevanje nastalo iz osećanja, što je u najboljem slučaju bilo samo izraz ljudske dobrote. Stanje koje sam sada iskusila bilo je stanje istinskog saosećanja.
Sada znam da gledati s visine na druge i držati ih se u skladu sa svojim standardima, znači držati se onoga što želim. Sada, otpustivši koncept ‘onog šta želim’, sagledavam ponašanje za koje sam nekada mislila da nisu sasvim u skladu sa Fa. Shvatam da je sve pod Učiteljevom kontrolom i da je sve stanje i manifestacija kultivacije učenika Dafe i Fa-ispravljanja Učitelja. Moj um je vrlo smiren i ta neispravna ponašanja drugih više ne narušavaju moje harmonično stanje. Znam da sam to stvarno otpustila. Preostaje samo da i dalje gledam u sebe i da se kultivišem, a da se prema drugima odnosim saosećajno.
