Berlinski zid je 9. novembra, 1989. izgledao čvrsto kao do tada. Samo mesec dana pre toga, Istočna Nemačka je održala veliku vojnu paradu (7. oktobar) proslavljajući 40 godina od osnivanja države, a Istočna Nemačka je bila druga po broju osvojenih medalja na Olimijadi u Seulu godinu dana ranije.
Međutim, kad je tadašnji lider, Honeker, uhapsio više od 1000 demonstranata da bi omogućio da parada prođe kako treba, čak je i bivši sekretar KP Sovjetskog Saveza, Gorbačov, koji je bio pozvan kao glavni gost na paradi, osećao nelagodu.
Rekao je Honekeru: „Život kažnjava one koji zakasne.“ Ali ovo upozorenje nije probudilo komunističkog čvrstorukaša.
Dva dana kasnije, U Lajpcigu su se desile masovne demonstracije i 77-godišnji Honeker je bio prinuđen da podnese ostavku devet dana kasnije.
Berlinski zid, koji je odsecao Istočnu Nemačku od slobodnog sveta, konačno je srušen.
Zid je već bio teško opterećen bolom i jadom.
Naizgled neuništivi zid ne može da odoli slobodarskim naporima
Istočna Nemačka je sagradila zid u avgustu 1961, i bio je dug 169,5km, s prosečnom visinom od 4,2m i debljine 50cm. Ukupno 192 ulice su potpuno zatvorene i zid je ojačan električnom ogradom visine 3,5m. Takođe je postojala ničija zemlja unutar prostora 50 – 100 metara između zida i ograde. Stražarnice i utvrde su bile posvuda duž zida, s vojskom naoružanom bojevom municijom.
Izgledao je toliko snažan i nepremostiv da su mnogi ljudi platili sopstvenim životom pokušavajući da se domognu slobode.
Pre nego što je zid pao, niko nije verovao da je to moguće. Nakon njegovog pada, niko može da veruje da je toliko vremena odolevao.
Kao Sovjetski Savez pre raspada, niko nije verovao da će se taj džin raspasti, i bilo je teško zamisliti da će staljinistički režim, koji je doneo tolike katastrofe sovjetskom narodu, mogao imati tako dubok uticaj.
Ljudi su počeli da razmišljaju, da razotkrivaju istorijsku istinu i da iznova shvataju istoriju, iako je tu bilo toliko šokantnih epizoda koje radije ne bi videli, jer ljudi instinktivno nisu želeli da veruju su toliko obmanuti.
Ali činjenice su glasnije, i bez obzira koliko je retorika bila glamurozna, oni nisu mogli sakriti kriminalnu diktaturu i ubijanje.
Novi Berlinski zid u Kini
Sličnu situaciju sagledavamo u epidemiji koronavirusa. Koliko god pozitivno zvuči propaganda Komunističke Partije Kine (KPK), ne može se sakriti činjenica da je njihovo zataškavanja infekcije dovelo do epidemije.
KPK je oduvek verovala da je njen režim neuništiv, i oni kojima je doktrina KPK isprala mozak takođe pokušavaju da opravdaju njeno ponašanje.
Kad se broj zaraženih popeo na nekoliko stotina u Italiji, jedan kineski bloger je postavio sledeću sarkastičnu poruku:
“Vi nemate Huoshenshan, Leishenshan ili Zhong Nanshana, a da ne pominjem KPK kao vašu kaoshan [čvrsta podrška]. Pa kad ste zaraženi, vas će nositi samo shan [planina].” (Huoshenshan i Leishenshan su specijalne bolnice za zaražene. Zhong Nanshan je kineski epidemiolog i pulmolog. Ova poruka želi da kaže da italijanski narod, suočen sa zarazom, može da se nada samo smrti [telo se nosi na planinu da se kremira] budući da nemaju KPK i specijalne bolnice.)
Desetine hiljada ljudi su zaražene koronavirusom i kineska privreda je sasvim stala, dok su gradovi i domaćinstva stavljena pod karantin – a ipak KPK zahteva od kineskog naroda, pa čak i sveta da im bude zahvalan.
Zapravo, širenje koronavirusa je razotkrilo mnoge fundamentalne nedostatke u birokratiji KPK, u vidu izbegavanja odgovornosti, nekompetencije i korupcije.
Obavešteni ljudi su dali takve komentare analizirajući „prednosti“ sistema KPK: oni tvrde da imaju resurse potrebne da se kapitalni projekti brzo izvedu. Istina je da su uspeli da podignu ogromnu bolnicu Huoshenshan za devet dana, ali su takođe uspeli da prošire virus širom sveta tokom nekoliko dana.
Neki drugi komentari su rekli: da je koronavirus zaustavljen u ranoj fazi, ne bi doveo do vanrednog zdravstvenog stanja u celoj zemlji. Režim KPK je morao da izvede „kapitalan projekat“ poput bolničkog zbog toga što je u startu loše obavio posao.
Zapravo, velike brzo-izgrađene specijalne bolnice kojima se KPK tako ponosi su kao Berlinski zid: na izgled visok i nepremostiv, i sagrađen u ime zaštite naroda, ali u pozadini zida je kompletna kontrola informacija i ućutkivanje otpadnika.
Desetine hiljada naloga na WeChat i mikroblogova je zabranjeno. Takođe se krije stvarni broj žrtava.
Tzv. prednost da se „iskoriste resursi potrebni da se kapitalni projekti brzo izvedu ” efektivno odražava totalitarnu politiku KPK, koja češće koristi resurse da bi činila loše stvari.
Mao Cetung je pokrenuo destruktivni „Veliki skok napred“ i „Kulturnu revoluciju“; Deng Šjaoping je okarakterisao studentski pokret kao „kontrarevolucionarnu pobunu“; Đijang Cemin je označio Faun Gong, praksu za odgajanje duha i tela zasnovanu na principima Istinitosti-Blagosti-Trpeljivosti kao „sektu“ i njegova politika progona je rezultovala hapšenjima, mučenju, pa čak i odstranjivanjem organa ljudima na živo.
Iako sasvim svesna „prenošenja s čoveka na čoveka“ Kineska Nacionalna zdravstvena komisija je 3. januara naložila da se prekine testiranje pacijenata s virusom, da bi zataškala infekciju.
Takva totalitarna diktatura nije znak moći, već izvor opasnosti.
Baš kao što je Heinz Hoffmann, koji je preuzeo dužnost nemačkog ministra odbrane, rekao nedelju dana posle pada Berlinskog zida: „Berlinski zid nije simbol moći Istočne Nemačke, već dokaz njene slabosti. Ovaj zid je ljudima doneo patnju.“
Možda baš zbog njegove slabe prirode, jedan autoritarni režim zahteva nasilje i laž da bi se održao na vlasti.
Pad Berlinskog zida i raspad Sovjetskog Saveza izgledaju kao istorijska slučajnost, ali ali nisu slučajni. To je ono za čim su ljudi čeznuli.
Pre nego što je pao Berlinski zid, u Istočnoj Nemačkoj je bilo puno demonstracija, i ljudi su pažljivo, ali konstantno razbijali kontrolu vlasti.
Pre raspada Sovjetskog Saveza , pisac Solženjicin napisao je šokantni i provokativni „Arhipelag Gulag“, u kom razotkriva zločine iz ere Staljina.
Iako režim KPK zabranjuje slobodu govora, ljudi i dalje mogu da stenu pravu sliku o spoljnom svetu, bilo ličnim iskustvom ili na osnovu onog što su čuli ili videli, ili zaobilaženjem fajervola i posetom veb sajtovima koje blokira cenzura KPK.
Oni su postepeno prozreli korumpiranost i nesposobnost KPK, njihove laži i zlobu. Do danas je više od 350 miliona ljudi izabralo da istupi iz organizacija KPK.
Osoba s pseudonimom „topli povetarac“ navela je u svojoj objavi istupanja iz KPK, 25 . februara: „Jednog dana, Berlinski [odnosi se na internet fajervol koji sprečava Kineze da saznaju istinu] će pasti, i ako svako od nas digne glas i potrudi se, posle tame ćemo ugledati svetlost!“
