Jednom davno, u Kini je postojao čovek s prezimenom Vang. On je bio dobrodušan i rado je pomagao ljudima, i bio je posvećen budističkoj praksi. Poznat je s nadimkom „Dobri Vang“.
Jednog dana, Dobri Vang je otišao u budistički manastir i izvukao štapić za predskazivanje sudbine, ne bi li saznao kada će dostići Ispunjenje. Potom mu je sveštenik rekao: “Moraš iskazati poštovanje Budi paleći mu mirisni štapić svaki dan.“ Kad sakupiš devet velikih posuda pepela od spaljenih štapića, možeš odneti taj pepeo na zapad i ponuditi ga Budi. Tada ćeš definitivno dostići Ispunjenje.
Vrativši se kući, Dobri Vang je sledio uputstva sveštenika i svakodnevno je palio štapiće Budi. Posle nekoliko godina, konačno je sakupio devet velikih posuda pepela i pošao na put. Veći deo je nosio magarac, ali jedan deo je morao i on sam, na svojim leđima. Na kraju prvog dana, ožedneo je posle celog dana hodanja. Pošto je padao mrak, počeo je da traži mesto za prenoćište, kad se na putu za zapad odjednom pojavio starac. Starac ga zaustavi i upita: „Odakle si? Kako se zoveš? Zašto i ti i magarac nosite te teške vreće?“ Dobri Vang odgovori na sva njegova pitanja. Onda mu starac reče: „Odlično. Idemo u istom pravcu. Mora biti da nas je sudbina spojila. Ne bih da se namećem, ali mogu li zamoliti za uslugu? Vang upita kako mu može pomoći. Starac reče: „Ceo dan hodam i više ne mogu. Mogu li sesti na magarca?“ Dobri Vang je malo oklevao, ali onda je pomislio: „Treba da sakupljam vrlinu dobrim delima. Kako da ne pomognem umornom starcu?“ Zatim je premestio polovinu pepela da bi napravio mesta za starca, i poneo ga na svojim leđima. I tako su njih dvojica pošli zajedno.
Na magarcu, starac kao da se bolje osećao. Ponovo upita: „Oh, gde si rekao da putuješ? Mora da sam star i senilan. Ničeg se ne sećam.“ Dobri Vang strpljivo odgovori: „Putujem na zapad da odam poštovanje živom Budi i pokažem mu da se iskreno kultivišem u Budizmu.“ Stariji čovek reče: „O, sad mi je jasno.“ Pronašli su kolibu kad je pao mrak i tamo su zanoćili. Dobri Vang je mislio: „Sad kad magarac nosi starca, ići će mnogo sporije i umaraće se. Kad ću ikad sresti Budu? Ovako ne ide. Moram ustati rano i otići bez starca. Moram se osloboditi viška prtljaga.“
Dobri Vang se u zoru iskrao sa svojim magarcem. Došavši do ulaza u selo, ugleda starca kako ga čeka na putu. Starac ga ponovo zaustavi rečima: „Hej! Dobri Vang! Šta ti je? Mislio sam da si dobar čovek. Naša je sudbina da zajedno putujemo. Kako si mogao napustiti svog saputnika bez oproštaja?“ Sreća da sam rano ustao i sustigao te. Hajde, daj da se popnem na magarca.“ Vang nije mogao odbiti starca, pa je opet skinuo polovinu pepela i poneo na leđima.
Na putu, starac ponovo upita: „Jako sam star i zaboravan! Sećam se da sam te juče pitao, ali se ne sećam odgovora. Zašto ideš na zapad?“ Vang je gubio strpljenje: „Da sretnem Budu.“ Malo kasnije, starac ponovo upita: „Sećam se da si Dobri Vang, ali se ne sećam zašto putuješ na zapad. Možeš li mi ponoviti?“ U Dobrom Vangu se nakupljao bes, ali odluči da ne započinje svađu sa tako starim čovekom, pa uspe da se suzdrži i ponovo odgovori na pitanje.
Tako su hodali od zore do sumraka i starac je hiljadu puta postavio isto pitanje. Na kraju dana, Vang je bio gotov da eksplodira. Ipak je izdržao ceo dan. Pronašli su smeštaj, večerali i legli u krevet. Vang je mislio: „Ovaj put moram zbilja rano ustati i otarasiti se starca koji mi samo pravi probleme.“ Dao je magarcu seno i vodu. Čekao je skoro do ponoći, a onda je usred noći pošao s magarcem i džakovima.
Nikako nije očekivao da će na kraju sela ugledati starca. Ovaj povika: „Dobri Vang! Dobri Vang! Zovu te Dobri Vang, ali zašto ne činiš dobra dela? Ti i ja zajedno putujemo na zapad. Ja sam starac koji ne može brzo da hoda. Zašto si napustio svoju savest i otišao bez reči? Svaki dan sve ranije nestaneš. Kako imaš srca da me ostaviš?“
Dobri Vang nije imao drugog izbora sem da potisne bes i ukloni polovinu pepela s magarca. Par minuta kasnije, starac upita ponovo: „Dobri Vang, kuda si pošao? Zašto si pobogu u takvoj žurbi?“ Konačno je Vang eksplodirao. "Starče! Nemaš pojma šta sam zbog tepe istrpeo! Dao sam ti da jašeš magarca, dok ja hodam s džakovima na leđima. Imaš li predstavu koliko sam zbog tebe propatio? Ti ne ceniš ono što sam ti pružio! Umesto toga mi stalno postavljaš isto pitanje! Ti nisi umoran od postavljanja istog pitanja, ali ja sam umoran od odgovaranja!“ Onda reče nešto zbilja zlobno: „Je li ti pas pojeo savest?“
Starac s lakoćom siđe s magarca. Upre prstom na Dobrog Vanga i reče: „Vrati se kući. Nema potrebe da ideš na zapad. Živi Buda neće prihvatiti takvog „dobrog“ kultivatora, koji na ovaj način odgaja „dobrotu“. Izrekavši ovo, starac se uzdigao u vazduh. Vinuo se u nebo o prema zapadu i nestao.
Tek tada je Dobri Vang shvatio da je starac živi Buda! Sručio se na zemlju i počeo da se udara u glavu. Jako se kajao zbog propuštene prilike da dostigne Ispunjenje - ali bilo je prekasno.
