8. avgusta 2004. godine pojavili su mi se problemi sa respiratornim organima. Počela sam da gubim dah kao posledica snažnog kašlja i nisam mogla da ležim. Doktor iz bolnice, Jingue iz Čangčuna, mi je prepisao antibiotike da primam sedam dana. Međutim, injekcije nisu pomogle, a stanje se pogoršalo u narednih nekoliko dana. Naglo bih se budila u toku noći zbog gubljenja daha i kašljanja.
Ponovo sam otišla u bolnicu. Saslušavši moju priču, doktor je uradio rendgenski snimak pluća. Snimak je pokazao tumor na levom plućnom krilu, 3,3x3,5cm, veličine ping pong loptice, i savetovao mi da idem u veću bolnicu, Jilin University China-Japan Union, na detaljnije pretrage. Doktor nije mogao utvrditi da li je tumor benigni ili maligni. Izašla sam iz bolnice ošamućena, sela na ivicu trotovara i plakala.
Sledećeg dana, sa mužem sam otišla u bolnicu na CT skener. Muž je preuzeo CT rezultate i po njegovom izrazu lica sam potvrdila svoje najgore strahove. Konsultovali smo se sa još dve specijalističke bolnice. Potrošili smo ukupno 2000 juana na tri CT skenera, samo da bi smo dijagnozu raka pluća potvrdili nesumnjivo.
Bila sam mesec dana u bolnici Jilin University China-Japan Union Hospital. Lekari su mi davali dve vrste hemoterapija i otklonili tumor. Kosa mi je opala nakon prve hemoterapije, a vlasište me je toliko bolelo da su mi suze išle. Medicinski troškovi su porasli na više od 26000 juana. Muž nije mogao da nastavi da plaća moje lečenje sa svojom platom od 30000 juana, i tražila sam da me otpuste iz bolnice.
Zatim sam prebačena u bolnicu u Jilinu, oslanjajući se na ušteđevinu od 30000 juana mojih dveju starijih sestara, koje su pokrivale medicinske troškove. Primila sam pet hemoterapija i radio terapija. Do tada, tumor se proširio na veći deo mojih pluća, uzrokujući otežano disanje. Kasnije se proširio i otežao mi okretanje vrata.
Zatim sam prebačena u bolnicu na odeljenje obolelih od raka. Nakon što sam primila četiri hemoterapije, doktor je rekao mojoj porodici: ,,Boluje od nediferenciranog tumora malih ćelija. Od hiljadu pacijenata, samo nekoliko ima takav tumor. Ćelije tumora u 99% takvih bolesnika lako metastaziraju jer je tumor agresivan. Lečenje je obično uzaludno, donosi više patnje pacijentu i može dovesti da porodica bankrotira." Čuvši savet doktora da više ne nastavljam s lečenjem, moja porodica se rasplakala.
Decembra 2004. godine, odlučila sam da prestanem sa svim lečenjima u bolnici u Čangčunu i vratim se u rodni grad i ostanem kod jedne sestre. Porodična kuća je prodata da bi mogli da se izmire troškovi lečenja. Do trenutka otpusta, mojoj porodici je ostalo samo 1300 juana.
Mesec dana ranije, moja druga sestra je prisustvovala venčanju i naletela na moju školsku drugaricu. Ona je praktikant Falun Dafe i rekla mojoj sestri: ,,Reci joj da u sebi recituje: Falun Dafa je dobra.” Sledila sam njene instrukcije i ustanovila da je stanje mnogo bolje.
Tokom posete, sestrin komšija je takođe spomenuo: ,,Naša 89-godišnja komšinica vežba Falun Dafu i savršenog je zdravlja. Nikad nije bolesna i još uvek pojede parenu zemičku u jednom zalogaju.” Čuvši ovo, nestrpljivo sam potražila lokaciju za vežbanje pre nego što sam zamolila sestru da me odvede tamo.
Iste večeri smo posetili dom praktikanta Falun Dafe i zatekli grupu vežbača u sred izvođenja vežbi. Oduševila me je muzika vežbi, koja je zvučala kao melodija s neba. Praktikanti su mi rekli da Dafa može da mi očisti telo, ali su mi savetovali da ne vežbam Dafu sa motivom da se izlečim.
Vratili smo se kući veoma lagano te večeri, koraci su mi bili puni energije i telo mi je bilo lagano. Rekla sam sestri: ,,Moram vežbati Falun Dafu.” Sledeći dan, posetila sam dom praktikantkinje i tražila da mi kaže više o Dafi. Sećam se njenih reči: ,,Pusti svoje vezanosti i bićeš izlečena. Dafa može napraviti čuda.”
Dva dana kasnije, dala mi je knjigu Džuan Falun, glavnu knjigu Dafe. Te novogodišnje noći, čitala sam sve do dva sata ujutro, nisam mogla da se zaustavim. Nastavila sam da je čitam i naredna dva dana, i konačno sam završila knjigu treće večeri. Sledeće jutro, osećala sam se dovoljno dobro da ustanem iz kreveta i umijem se. Ranije, sestra je donosila posudu da se umijem.
Sestra je bila zadivljena: ,,Sunce će izaći sa zapada! Izgledaš mnogo bolje!” Zagrlila sam je. ,,Osećam se dobro! Učitelj Falun Dafe me je spasio!” Tumor je nestao nakon čitanja Džuan Faluna i nikad se nije vratio.
Nekoliko noći kasnije, spavala sam sa nećakom u njenoj sobi kada je videla užarenu crvenu kuglu, veliku kao jaje od guske, koji se okreće iznad mog tela. Uplašena, otrčala je da pronađe moju sestru. Ostatak porodice je pojurio, otvorili su vrata od sobe, i zavirili. Sledećeg jutra, sestra mi je rekla šta su videli. Prekinula sam umivanje od šoka i zagrlila je. ,,Neću umreti. Učitelj (Li Hongdži, osnivač Falun Dafe) me prihvatio i uzeo pod svoje okrilje i čisti mi telo. To što ste videli juče je Falun!”
Bila sam ushićena! Odmah sam se našminkala, stavila periku koju mi je kupila porodica, i otišla da vidim majku. U strahu da ne ugrozim njeno zdravlje, nikad joj nismo rekli kakvo je stvarno stanje mog zdravlja. Tog dana, puna energije i raspoložena, rekla sam majki: ,,Izlečena sam. Učitelj Falun Dafe me je spasio.” Majka je bila presretna, braća i snahe su plakali.
Vest o mom čudesnom oporavku se brzo proširila. Ubrzo su svi u selu znali da je tumor izlečila Dafa, i mnogi su došli da nauče ove vežbe.
Nakon deset dana, Učitelj je počeo da čisti moje telo. Ujutro nisam mogla da ustanem iz kreveta i osećala sam mučninu. Simptomi su se pogoršali do 12. Oči su mi postale toliko otečene da sam ih jedva otvarala. Celo telo me je bolelo i neprestano sam povraćala. Porodica je tražila pomoć od doktora tradicionalne kineske medicine. On je rekao: ,,Puls je slab, a zenice nefokusirane.” Sestra i njena porodica su počeli da plaču od tuge, dok sam ja insistirala da sam dobro. Rekla sam da Učitelj brine o meni i da mi se telo pročišćava.
Učila sam Dafu i marljivo radila vežbe tokom pet dana dok sam bila u krevetu. Do šestog dana, što je bio 15. dan prvog lunarnog meseca – Festival Laterne, sam se skroz oporavila. Sestra se iznenadila kad me je videla. Kazala sam joj da mi je bolest potpuno otklonjena i da sam dobro.
Muž se ubrzo vratio kući i nije mogao da veruje svojim očima. Pažljivo me je posmatrao pre nego što je u neverici izgovorio da mu se čini da sam se oporavila. Rekla sam mu da sam se oporavila zbog vežbanja Dafe. Uz odobrenje moje srećne porodice, počela sam da učestvujem u grupnim učenjima u našem selu.
Mesec dana nakon vežbanja Falun Dafe, jednog jutra je policija došla u našu kuću i privela me u policijsku stanicu. Zamenik direktora stanice je gurnuo sto prema meni i vikao: ,,Odakle ova knjiga? Ko ti je dao web adresu? Rekla sam mu da sam knjigu našla na ulici. Bacio je knjigu na mene i rekao: ,,Lažeš!” Kada sam ga demantovala, dobacio je: ,,Imaš sreće što si žena. Da si muškarac dao bih sve od sebe da ti ogorčam život.” Njegove reči su rasplamsale moj bes i odmah sam mu odgovorila: ,,Za šta sam kriva?! Na osnovu čega me hapsite?” Moj prkos je bio šok za njega i odmah je napustio sobu za ispitivanje.
Odvedena sam u lokalnu policijsku stanicu popodne, gde su mi kazali da će me pritvoriti na petnaest dana. Bez straha sam im rekla o svom iskustvu sa Dafom i kako mi je izlečila bolest. Moja zabrinuta porodica je pojurila do grada Jilin sa medicinskom istorijom. Nakon pregleda moje medicinske istorije, vlasti su me pustile isto veče u sedam sati.
Jula 2005, odlučila sam da posetim doktore u staroj bolnici i kažem o Dafi. Kupila sam malo voća i popodne sam otišla u bolnicu Jilin Chemical Industry, za lečenje tumora. Čim sam kročila na odeljenje, medicinsko osoblje je u šoku skočilo na noge. Svi su hteli da znaju koji sam lek uzimala. Rekla sam im: ,,Naučila sam Falun Dafu.”
Iznenađenim lekarima sam objasnila kako sam se izlečila. Videvši svojim očima moje prethodno stanje koje je bilo pri umiranju, na medicinsko osoblje to je ostavilo utisak. Viši specijalista koji me lično otpustio je rekao: ,,Nije bitno koju praksu učite dok ste dobro. Vaš oporavak je čudo. Želim vam dobro.”
Vežbam Falun Dafu već petnaest godina, zdravlje mi je dobro kao i uvek. Sreća moje porodice se takođe poboljšala, i uštedeli smo dovoljno novca da kupimo kuću u gradu. Kultivišem se marljivo sa kolegama praktikantima i uz otvorenu podršku i ohrabrenje moje porodice.
