Upravo sam se bila vratila iz SAD. Stojeći za kuhinjskim stolom, odjednom sam osetila da će se nešto desiti. Nisam mogla da pomerim levu stranu tela, da govorim, i nisam mogla kontrolisati bešiku. Ova lažna pojava se naziva izliv krvi u mozak.
Legla sam na pod kuhinje. Moja prva misao je bila da ovo nije u redu. Jesam imala vezanosti, ali Učitelj se protivi tome da napustimo ovu Zemlju prerano. Držala sam se te misli.
Želela sam da odbacim ovu smetnju i ostala sam pribrana, slala ispravne misli i nisam se plašila. Majka je shvatila da imam problem, pošto se nisam pojavila na večeri. Pozvala je mog brata i zamolila ga da vidi šta je sa mnom. On me je pronašao sklupčanu na podu. Odmah je pozvao hitnu pomoć.
Nisam imala sumnje da moj brat, s obzirom na njegove ljudske predstave, želi da uradi ispravnu stvar. Ali Učitelj je bio protiv mog odlaska u bolnicu, a moje misli su bile na onome što nas je on učio. To je bila bitka između dobra i zla.
Kad sam donesena u bolnicu, krvni pritisak mi je bio jako visok. Doktori su imali teškoće da ga spuste.
Uvidi kroz snove
U to doba sam bila zasipana snovima. Svaka vezanost koju sam imala, poput perfekcionizma, straha od samoće i kompleksa inferiornosti, stare sile su koristile da pronađu nedostatak. Pokušavale su da pronađu nedostatak koji će im omogućiti da mi oduzmu život.
U jednom od snova sam hodala po šumi zajedno sa nekim lovcem. Upitao me je zašto odbijam da uzimam lekove za pritisak. Pretpostavljam da su stare sile pokušavale da mi izazovu krivicu što u bolnici primam lekove. To je bio trik da se oslabi moja volja.
Zatim su se stare sile okomile na moj perfekcionizam. Plašila sam se grešaka. Uvek sam se plašila da ne uradim nešto što nije u skladu sa standardom za praktikanta. To nikad ne bih mogla da oprostim sebi, i zato nisam želela da činim greške. Plašila sam se da preuzmem odgovornost za bilo šta loše što učinim.
Plašila sam se svake situacije koja bi zahtevala boravak u bolnici. Moj perfekcionizam se zasnivao na samo-zaštiti, jer nisam želela da se suočim s bilo kakvom brigom. Želela se da pobegnem i na taj način više nisam morala da se borim sa strahom.
Da sam nastavila da se držim bilo koje vezanosti, ne bih bila savršena i dala bih starim silama priliku da pronađu nedostatak. Ali kao kultivator, kako sve mogu da radim savršeno? Tada bih bila ispunjena i više ne bih živela na ovoj Zemlji. Moj perfekcionizam je postao oruđe starih sila, a moja vezanost za inferiornost je i dalje bila na delu.
Kad mislim da su drugi bolji od mene, znam da će me gristi savest, tj. da sam učinila nešto pogrešno. Kad je u pitanju polni nagon, to je nešto što su stare sile priredile na različitim nivoima. Po mom mišljenju, takve misli su pogrešne. One su zbilja opsena, ali su toliko stvarne da ćeš pomisliti da si stvarno loš. Ali ima nešto što stare sile ne mogu da promene, a to je činjenica da treba da ostanem na ovoj Zemlju i ispunim svoj zavet.
Takvi snovi bi me mogli navesti da verujem da je ovo kraj, da više ne živim na ovoj Zemlji, ili da nikad nisam bila na ovoj Zemlji, i da sam sve sanjala. Ja sam ovde na ovoj Zemlji, i ovo je bila opsena, mada dosta stvarna. Porekla sam ovo i nisam verovala u ono što mi je rečeno u ovom snu.
U snu, bila sam u svom svetu, ali sam se nalazila u bolničkom krevetu. Osećala sam da sam vladar ovog sveta. Ali to je bio pogrešan čas da mi se pokaže moj svet. Trebalo je da želim da se vratim na Zemlju. Je li to bila stvarnost ili iluzija? Na Zemlji imam zadatak za obaviti.
Gledati unutar i verovati u Učitelja
U to doba nisam mogla da hodam. Zato su me praktikanti posećivali i dali su mi CD plejer sa devet predavanja Džuan Faluna. Doneli su mi ono što mi je najviše trebalo. Mogla sam da slušam Fa, jer i dalje nisam mogla da čitam, ali sam uspevala da šaljem ispravne misli.
Stanje mi se popravilo i prebačena sam u regularnu sobu. Zahvalila sam Učitelju što mi je dopustio da ostanem u bolnici. Neko vreme sam morala koristiti invalidska kolica, ali sam osećala da će sve biti u redu.
Jedan praktikant mi je ponudio da uči Fa sa mnom preko telefona. S obzirom da sam skoro svaki dan učila Fa, da su me posećivali praktikanti i delili svoja iskustva, osećala sam se delom jednog tela. Potrudila sam se da učim Fa, šaljem ispravne misli i svaki dan sam radila deo vežbi. Posle nekog vremena sam mogla da radim svih pet vežbi.
Pišući ovaj članak, shvatila sam da se bojim bolesti i toga da ostanem nesposobna. U nekim od mojih snova sam bila povređena i nesposobna. Ovo je odražavalo moj strah i eksploatisano je.
Po povratku kući sam shvatila da se bojim konflikata. Nisam želela da uđem u konflikt s praktikantima. Ako sam imala drugačije mišljenje, ne bih rekla ni reč. Ovo je razotkrilo strah u mojoj kultivaciji. Ovaj strah je još jedan metod zla da me drži onesposobljenom i s osećajem krivice. Ovo treba da me spreči da objašnjavam istinu o Dafi, što je veoma važan zadatak za mene.
U Učiteljevoj pesmi “Srce je očigledno” – stalno sam se prisećala jedne rečenice– “dok Učitelj vodi put”, koja mi je davala snagu da idem dalje.
Učitelj je rekao:
Fa donosi spasenje svima,
dok Učitelj vodi put
Jedno jedro je razapeto,
sto milijuna ga slijedi
Lagani su čamci,
brzo je putovanje
s vezanostima odbačenim
Ali ocean nije lako preći
ako ljudske misli vuku dolje
Iznenada se promijene vjetar i oblaci
i nebo se prijeteći ruši
Ogromni valovi uzburkaju more,
divlji valovi valjaju se
Budi odlučan u kultiviranju Dafa,
pažljivo slijedi Učitelja
Ako vezanosti budu preteške,
izgubit ćete smjer
Kad se čamci prevrnu i jedra poderu,
neki spašavaju svoje živote
Kad je mulj ispran,
ostaje zlato koje sija
Velike priče ne važe
po pitanjima života i smrti,
Tvoja mogućnost da učiniš
daje pravu sliku
Jednog dana kad vrijeme
Ispunjenja dođe,
Velika istina će se u potpunosti pokazati,
zapanjujući Zemlju.
(“Srce je očigledno,” Hong Yin II)
Moj strah, međutim, nije eliminisan, i neću mu dati da me kontroliše. Još uvek sam ovde i sposobna sam da objašnjavam istinu na ovom svetu. Za to živim – da ispunim svoj zavet.
Tretirati ostale pacijente s milošću – eliminisati osećanja
Boraveći u centru za rehabilitaciju susrela sam se s pacijentima koji nisu čuli za Falun Dafu. Jedna starija žena mi je rekla da sam ja primer za uzor, budući da hodam posle tako kratko vremena. Dala sam nekima od njih cvet lotosa i ispričala im o Falun Dafi, uključujući to koliko sam koristi imala od prakse, i kako mi je pomogla da prebrodim moju bolest.
Jedna žena mi je rekla da ona misli samo o svojoj porodici. Druga mi je rekla da je vezana za krevet i da joj nijedan doktor ne može pomoći.
Usamljenost me je obuzimala, budući da nisam udata i da imam minimalan prihod. Zato se bojim da budem sama i nemam nikoga da me podrži.
Boraveći u tom centru, suočena sa sudbinom nekih od tih ljudi, često sam bila na ivici suza. Želela sam sve da ih primim u svoje srce, jer su i oni bili živa bića kojima je ponestalo sreće. Moram imati milosti prema njima, ali eliminisati sva ljudska osećanja.
Na kraju, shvatam da je vreme dragoceno. Izostala sam nekoliko meseci sa objašnjavanja istine ljudima. Shvatam da stare sile žele da uspeju na račun drugih. Želim da iskoristim svoje vreme da donesem istinu većem broju živih bića.
(Prezentovano na Nemačkoj Fa-konferenciji 2019)
