Moj sin je bio dete koje stvara probleme. U osnovnoj školi nije poštovao pravila, loše se ponašao i nije hteo da uči. Često sam tražila sastanke s njegovim nastavnicima zbog njegovog nedoličnog ponašanja.
Kao praktikanti Falun Dafe, suprug i ja smo imali velika očekivanja od našeg sina i mislili smo da će biti odličan dečak jer je rođen u porodici praktikanata. Zamolili smo ga, kad je bio mlad, da nauči napamet pesme iz Hong Yin i objasnili smo mu principe Falun Dafe. Međutim, njegovo ponašanje nije bilo zadovoljavajuće. Bio je lenj, nevaspitan i lagao je. Pokušavao je da napusti školu i svaki put kad bi razgovarali s njegovim nastavnikom razljutili bi se i uznemirili. Nismo znali zašto je bio takav. Ponekad smo vikali na njega i tukli ga, ali ništa ga nije promenilo.
Kad bih razgovarala s drugim praktikantima o sinu, govorili su mi da je ponašanje deteta odraz kultivacionog stanja roditelja, i da bi trebalo da roditelji pogledaju u sebe kako bi pronašli svoje vezanosti. Ranije nisam smatrala da su problemi mog sina imali bilo kakve veze sa mnom. Ignorisala sam svoje vezanosti i smatrala da ću biti odgovorna ako on ne dobije kvalitetno obrazovanje. Često bih se fokusirala na njegove nedostatke i bila sam uznemirena jer se nije promenio. Žalila bih se svojoj porodici i drugim praktikantima da je sin veliki problem za mene. Ipak, nisam shvatala da je to bila moja najveća vezanost.
Počela sam da gledam u sebe i da razmišljam o tome šta sam uradila. Videla sam da sam imala vezanost za sentimentalnost. Da se tuđi sin tako ponašao ne bih se toliko ljutila. Pošto je bio moj sin, lako bi me ganuo i ne bih se mogla kontrolisati.
Učitelj kaže:
„Ako ti narav nije dobra, ti je promeni, jer praktikant mora biti tolerantan. Neki ljudi gube strpljenje vaspitavajući decu, pa viču na njih, praveći scene. Vi ne treba da budete takvi dok vaspitavate decu, niti treba da se nervirate. Da bi deca bila dobro vaspitana, treba da ih vaspitavate s razumom.“ (Džuan Falun)
Znala sam da moram biti racionalna - umesto emotivna - da bih jasno pogledala sebe i koristila bolji način da obrazujem sina. Razgovarala sam s mužem o promeni našeg načina vaspitanja i o napuštanju svih emocija. Kad god bi mi nastavnik rekao loše vesti o njemu, podsetila bih se da treba da kontrolišem emocije i vaspitavam ga na način kako bih vaspitavala nečijeg sina. Na ovaj način sam više puta postizala dobre rezultate.
Ranije, dok bismo se ljutili i korili ga, izgledao bi nesvesno i ne bi ni obraćao pažnju na naše reči. Izgledalo je kao da je oko njega bio štit i nismo mogli komunicirati s njegovim srcem. Kad bismo razgovarali s njim na racionalan način, odgovorio bi i kazao šta misli. Kroz zajednički razgovor prihvatio je sve šta je ispravno.
Shvatila sam da sam imala mnogo vezanosti i predstava u podizanju sina. Očekivala sam da bude čestit, ljubazan i tolerantan. Takođe sam bila zabrinuta da li je pametan, da li postiže dobre rezultate, da li je sposoban i hoće li imati solidno mesto u društvu u budućnosti. Sve su to bile obične predstave koje sam morala da otpustim.
Sin je bio na poslednjoj godini srednje škole. Razgovarali smo s njim o važnosti učenja Fa i održavanja vrline. Zatim je odlučio da s nama uči Fa pola sata svako veče, a kasnije bi završio zadaću.
Muž i ja smo imali samopouzdanje jer nam je sin postao sve zreliji. Kazao je da se oprezno ponaša i ne predaje se lošim navikama kao njegovi vršnjaci. Postao je osoba koja je spremna da pomogne drugima. Svedočili smo njegovom napretku i bili smo srećni zbog njega. Izgledalo je da sve ide glatko.
Imali smo predlog kako treba da uči za ispite. Smatrala sam da treba da pošalje ispravne misli kako bi bio siguran da će ispiti proći glatko. Njemu su moje reči zvučale čudno i uznemirio se zbog mog predloga. Kasnije je loše uradio ispit.
Muž se setio Učiteljevog Fa:
„U kultivaciji, sve što doživljavate je dobra stvar i uspostavljate sopstvenu moćnu vrlinu.” ( „Predavanje Fa na Fa-konferenciji Istoka SAD” )
Postala sam oprezna i odmah sam otpustila nezadovoljstvo prema sinu jer je situacija ukazivala na moju vezanost i želju da bude uspešan na ispitu. Shvatila sam da je rezultat prouzrokovan mojim vezanostima i trebalo bi da ozbiljno pogledam u sebe. Kad sam prepoznala problem, slučaj se ispostavio kao dobra stvar. Zapravo, svo troje smo jasno razumeli situaciju i svi smo imali istu misao: Fa je svet i moramo se striktno ponašati kao kultivatori.
Nedugo zatim, sin se prijavio na nekoliko univerziteta, a neki su bili prestižni. Nas troje smo smireno očekivali rezultate. Neočekivano, primljen je na prestižnom univerzitetu. Shvatili smo da je njegov uspeh rezultat gledanja u sebe i života u skladu s principima Fa.
Iako je bio iznenađen pismom da je primljen, bio je miran narednih dana. Osećala sam da je to malo čudno i pitala ga zašto nije pokazao svoju sreću. Odgovorio mi je: „Ne, ne bih trebao biti srećan. Biti suviše srećan je takođe vezanost. Stvari bi se mogle promeniti ako razvijem vezanost.” Shvatio je da mora da održava svoj šinšing.
