Pozdrav, Učitelju, pozdrav praktikanti!
Ove godine smo imali dve Shen Yun predstave u našem gradu. Pošto u našem malom gradu ima samo nekoliko praktikanata, ja sam morala obaviti puno poslova koordinacije. Po mom mišljenju, dobila sam jedan od najtežih zadataka: da koordiniram praktikante. Nije bilo lako neprekidno raditi s praktikantima različitih karaktera i načina razmišljanja. Ali zbog ovih velikih i teških odgovornosti, mogla sam da osetim šta je zaista popravljanje šinšinga.
Beskrajno sam zahvalna Učitelju na tako dragocenoj prilici za kultivaciju. Tenzije i testovi su padali na mene kao jabuke na jakom vetru, i ponekad mi se činilo da neću moći da iznesem sve te testove. Ponekad, tenzije su istovremeno bile na svim poljima, u porodici, između praktikanata i između drugih koordinatora.
Na samom početku, ja sam sebi obećala da ću iskoristiti sve testove i konflikte isključivo da bih gledala unutar i unapredila šinšing. Naravno, nije uvek bilo moguće učiniti ovo lako i brzo, ali sam pokušavala da ne odstupim od obaveze koju sam sebi nametnula i da ne propustim nijednu situaciju koju je Učitelj isplanirao. Svaki put bih se upitala: šta još treba da shvatim? Šta treba da pronađem unutar? Gde se sakrilo? Kako brzo da to uklonim i dalje glatko nastavim?
Jedan od prvih testova za mene je bio kad sam saznala za odluku da svi praktikanti iz okolnih zemalja treba da podrže predstave u svojim zemljama, dok naši praktikanti treba da rade na predstavi kod nas. Izgleda kao logična odluka, ali treba napomenuti da smo prva dva puta u našem gradu uspeli da ugostimo Shen Yun isključivo uz pomoć praktikanata iz regionalnih zemalja. Pomislila sam da nije realno da sve pripreme obavimo sopstvenim snagama, a osim toga mnogi od praktikanata su bili zauzeti svojim poslom, ili imaju finansijskih poteškoća, ili stanuju daleko. Ova odluka, po meni je značila kompletan fijasko za pripremu Shen Yun kod nas. Osetila sam se sasvim bespomoćno, ozlojeđeno i da se desila nepravda. Obuzela me je bujica negativnih misli.
Naravno, neki praktikanti u mojoj okolini nisu propustili da dodaju ulje na vatru, jer su i sami smatrali da ova odluka nije logična i da dovodi u pitanje uspeh Shen Yun u našem gradu. Počela sam da zapažam da ovaj negativan tok misli poništava moju pozitivnu energiju. Shvatila sam da stare sile žele da potrošimo svoju energiju na kontroverze i rasprave u kojima su jedni protiv drugih. A onda, odbacujući te neispravne misli, rekla sam sebi: „Dosta! Odbacujem vas! Ne želim više da mislim o tome!“
U Džuan Falun, Učitelj je rekao:
„Većina, međutim, može da se odupre i da ukloni misaonu karmu sopstvenim snažnim mislima
(snažnom glavnom svešću). Ovo pokazuje da se data osoba može spasiti i da je u stanju da razlikuje dobro i zlo, to jest da osoba ima dobru sposobnost poimanja. Moji fašeni će pomoći da se eliminiše veći deo ovakve misaone karme. Ta situacija se često sreće. Kad nastane, osoba biva testirana da se vidi može li sama da prevaziđe takve loše misli. Ako je postojana, mi možemo eliminisati karmu.”
Bez obzira kakva je odluka, ja ću je slediti. Kritikovati i suditi o odlukama drugih koordinatora nije moj zadatak. Verujem samo u planove Učitelja, a on ih je imenovao koordinatorima. Ne želim da imam ikakve negativne misli o njima. Skoncentrisaću se kako najbolje da radim svoj posao – to je moj glavni zadatak, i odjednom je prestao negativan tok misli! Naravno, neke negativne misli su me iznova posećivale, pokušavajući da me okupiraju, ali svi ti pokušaji naišli su na moj čvrst otpor. Tada se situacija promenila, pošto je Shen Yun u obližnjoj zemlji skoro rasprodat, pa je sve više praktikanata odande iz počelo da dolazi kod nas. I mada smo neprekidno osećali da nemamo dovoljno ljudi, ja sam uspevala da napredujem u tom procesu.
Tolerisati tuđe greške
Kad sam napustila Ukrajinu i preselila se u Austriju, otkrila sam da imam puno faktora komunizma koje ranije nisam ni zapažala. Shvatila sam da naravno da je veoma važno proučiti 9 Komentara o Komunističkoj Partiji, ali je još važnije popravljati se, pronalaziti i čistiti neispravne misli koje nam je komunistička partija nametala u porodici, školi i društvu. Jedan od tih faktora je psihologija pronalaženja krivca, tj. žrtvenog jarca.
Muž mi je stalno ukazivao na taj nedostatak, govoreći mi da ja tražim krivca u skoro svakom konfliktu i neprijatnoj situaciji. Isprva nisam shvatala o čemu govori, jer po mom mišljenju, da bi se rešio problem, moraju se pronaći njegovi koreni. Zato je važno pronaći krivca. Ali muž mi je stalno govorio da uspešna osoba uvek preuzima odgovornost, a i sama sam o tome čitala u knjigama. Ipak, čak i pošto sam počela da vežbam i učim Fa, nisam mogla da shvatim ovaj princip. Na kraju krajeva, praktikant ne samo da treba da preuzme odgovornost za sve i da ne krivi druge, već treba da gleda unutar i unapređuje svoj šinšing.
Sovjetska ideologija me učila upravo suprotnom: uvek postoji krivac. Ovo sam sasvim jasno zapazila kroz razgovor sa prijateljicom iz Ukrajine, koja nije praktikant. Na primer, ona je verovala da ako majka ode u šetnju s detetom i ono se razboli, onda je to njena greška, koju je previdela. Probala sam da sagledam njen način razmišljanja iz drugog ugla i bila sam užasnuta sagledavši isto u sebi. Shvatila sam da večito, posvuda nalazim krivce.
Onda sam jednog dana čula neku majku, Austrijanku, kako kaže svom detetu, koje je očito bilo nepažljivo i, po mojim merilima krivo: „Ne brini, niko nije kriv. To je samo mala nezgoda.” Bila sam zapanjena tom razlikom u razmišljanju.
Učitelj nam kaže:
„Kad nastane problem, ne pokušavajte da nađete onog ko je odgovoran. Umesto toga, treba da ispitate sopstveno ponašanje. Ne pokušavajte da otkrijete ko ih je pisao. Naučite lekciju iz ovog, i u budućnosti pazite.“ (Bitno za dalje napredovanje, „Ispravka”)
To je lakše reći nego izvesti. Promeniti način razmišljanja, nametan i formiran nekoliko decenija, nije bila prosta stvar. Ja sam u teoriji sve shvatila, ali u praksi, kad bih naišla na konkretnu situaciju, razmišljala bih na stari način.
Jednom sam čula priču iz drevne Kine, objavljenu na sajtu Pure Insight, o tome koliko je važno ne kriviti druge za ono što se desilo. Jedan deda je pazio na unuka koji se igrao na ulici. Iznenada je naišla kočija i udarila dečaka, ali deda je rekao ljudima u kočiji: „U redu j,e samo nastavite. Žurili ste i nije bilo namerno.” Kad su roditelji dečaka stigli kući, deda im je rekao da je dečak umoran i da spava. Sutradan se dečak probudio kao da se ništa nije desilo. Ova priča me je ganula do suza.
Kad sam počela da koordiniram pripreme za Shen Yun, morala sam se suočiti s činjenicom da praktikanti čine greške i to ponekad ozbiljne. To je kod mene uvek uzrokovalo puno negativnih misli i ljutilo me. Posebno naglašene su bile greške praktikanata s kojima nisam imala mnogo dobar odnos, ili onima koji u mojim očima, iz nekog razloga, nisu imali kredibilitet.
Tako mi je jedna Kineskinja, s kojom sam imala veoma ozbiljan konflikt, slala rasporede koncerata (trebalo je da ih posetimo i podelimo informacije o Shen Yunu), u kojima sam puno puta nalazila greške. Svaki put bi me to navelo da razmišljam negativno o praktikantkinji. Jednom sam s drugim praktikantom išla na jedan od tih događaja. Bilo je veoma hladno i stajali smo kod izlaza koncertne dvorane, čekajući ljude da im podelimo materijale. Vrlo malo ljudi je izašlo kad je trebalo i ispostavilo se da je to samo pauza. Kraj koncerta je trebalo da bude za sat vremena. Nismo čekali kraj jer je već bilo previse kasno, hladno i drugi praktikant je ceo dan bio proveo na nogama.
Ispostavilo se da je ona praktikantkinja napisala samo okvirno vreme. Bila sam razočarana što smo uzalud bili dolazili. Negativne misli i osuda su me zaokupili. Pomislila sam da ona ima probleme u kultivaciji pa je zlo pronašlo nedostatke i sprečilo nas. Ipak, drugi praktikant, koji je čekao sa mnom, reče: „Moramo tolerisati tuđe greške. Svi smo praktikanti i niko nije imun na greške.” Naravno, isprva sam odbacila ove reči, jer nisu mogle da mi dopru do srca koje je bilo puno osude. Kad sam stigla kući i razmislila, shvatila sam da Učitelj koristi usta ovog praktikanta da ukaže na moje greške, pošto su reči konstantno odzvanjale u meni.
Počela sam da gledam unutar i analiziram zašto sam toliko kruta i netolerantna na tuđe greške? Ispostavilo se da sve ima veze sa mojim detinjstvom, u kom su me roditelji strašno grdili za svaku grešku. Moj otac me je jednostavno psihički mučio za neke od grešaka, iznova i iznova. Naravno, na taj način sam se oslobađala karme, ali mi je to takođe davalo isti stav prema drugim ljudima. Kad sam ovo shvatila, dobro sam se osećala i sve negativne misli su nestale. Mogla sam lakše da se nosim s takvim situacijama.
Par meseci kasnije smo otišli u dvoranu da ponovo delimo materijale. Bio je to poslednji veliki koncert pre Shen Yun. Bilo nas je sedmoro, u tri auta. Kad smo stigli, ispostavilo se da je publika već bila otišla. Zakasnili smo pola sata. Braneći sebe, rekla sam praktikantima da su ovaj put ranije izašli, mada sam u sebi sumnjala da sam pobrkala dane. Stigavši kući i pogledavši program, s užasom sam shvatila da sam pomešala dane i izabrala pogrešno vreme. Legla sam na sofu; srce mi je bilo toliko teško da ništa nisam mogla da radim.
Naravno, shvatila sam da je ovo moj propust i nisam mogla oprostiti sebi ovu grešku, budući da drugima nisam opraštala greške. Pošto se nisam suštinski popravila u ovom smislu, Učitelj je stvorio ovu situaciju posebno za mene da bi mi jasno pokazao da niko nije savršen, da svi možemo grešiti te da za da tuđe greške treba malo da marimo.
U Hong Yin III, Učitelj je rekao:
Kao kultivator
Osoba uvijek gleda vlastite greške
To je najučinkovitiji Put rješavanja vezanosti
Ne postoji način da se preskoče iskušenja,
velika ili mala
[Tijekom konflikta, ako se možeš sjetiti:]
„On je u pravu, a ja sam u krivu,“
O čemu se ima raspravljati?
(„Tko je u pravu, tko je u krivu” Hong Yin III)
Hvala, Učitelju, hvala praktikanti!
(Prezentovano na Evropskoj Fa konferenciji, 2018.)
