Pre neko leto, predsednik našeg sela je proširio put duž mog kukuruzišta i oduzeo nam više od hektar zemlje bez da nas je obavestio. Svi zeleni kukuruzi kraj puta su bili uništeni.
Prva žetva kukuruza
Bilo bi logičnije da se put koji prolazi kroz kukuruzišta proširi podjednako sa obe strane, ali on nije dirao njivu s druge strane jer je znao da je vlasnik nezgodan. S druge strane, znao je da sam ja praktikant Falun Dafe i da neću ništa učiniti ako mi se oduzme zemlja.
Kad sam shvatila da su mi oduzeli hektar, pomislila sam: „Ja sam učenik Dafe i ne mogu se ponašati kao obični ljudi.“ Međutim, moj sin i muž nisu to mogli da prihvate i hteli su da se svađaju sa predsednikom. Rekla sam im: „Mi smo učenici Dafe i ne možemo se ponašati kao oni. Zato neka im.“ Odlučili su da ne odu.
Prošle godine, kad je bilo vreme da se bere kukuruz, naš prinos uopšte nije bio umanjen. Naprotiv, imali smo više kukuruza nego prethodne godine, koja je bila odlična. Nebo zbilja o svemu vodi računa! Kao što piše u Džuan Falunu: „Ako je nešto tvoje, nećeš ga izgubiti.“
Ove godine, kukuruz pored puta je rastao zbilja dobro, ali onda je selo ponovo htelo da proširi put. Predsednik sela je uradio isto što i prošli put, ponovo imajući nameru da nam oduzme zemlju bez pitanja.
Otišla sam da pogledam i shvatila da je proširenje puta obeleženo na jednako velikoj površini kao prošli put. Ovo mi nije bilo pravo, ali sam mislila da pošto sam učenik Dafe, kad su u pitanju dobitak i gubitak, ne treba da postupam kao obični ljudi.
Moj sin ovaj put to nije mogao da prihvati i ponovo je hteo da se svađa sa predsednikom. Protestovao je: „Ako izgubimo našu njivu, od čega ćete ti i tata živeti?“ Ali ja sam ga sprečila da ode.
Druga žetva
Naša nevolja je dotakla ostale seljane. Jednog dana sam čula dvoje kako pričaju pored puta, kritikujući ponašanje predsednika. Jedan od rođaka predsednika mu je rekao: „Ne možeš više iskorišćavati poštene ljude. Oni nisu kao obični ljudi. Ne treba toliko da ih iskorišćavaš; sačuvaj malo vrline za sebe.“
Istinski sam poštovala one seljane koji su bili čestiti. Bila sam srećna što su shvatili da Falun Dafa vodi ljude da budu dobri. Još sam zahvalnija Učitelju, koji mi je pročistio srce Dafom. Da ne vežbam Falun Dafu, mislila bih: „Ko se usuđuje da zauzme moju zemlju bez naknade?“
Na kraju je predsednik odlučio da ne uzme toliku površinu koliku je planirao. Početkom ove godine je bila suša i mnogi ljudi su morali ponovo da sade, dok je moje kukuruzište bujalo. Seljani su ovo videli i neki od njih su rekli: „Pošto vežbaju Falun Dafu, kukuruzi im tako dobro rastu!“
Tog dana smo muž i ja otišli da obiđemo kukuruzište. Na putu tamo sam ugledala sjajne falune, kako se vrte svuda iznad puta, vrlo živih boja, veličanstveni! Protrljala sam oči, pitajući se da li mi se vid zamutio. Muž me je upitao zašto trljam oči. Rekla sam mu šta vidim, i on je bio srećan. Znala sam da nam Učitelj šalje ohrabrenje!
