Pozdrav, Učitelju! Pozdrav, kolege praktikanti!
Moj sin ima 16 godina. Pre dve godine je počeo da pohađa umetničku školu Fei Tian Academy of the Arts u Midltaunu, država Njujork. U tom procesu sam imala priliku da preispitam sopstvenu kultivaciju i sada želim da podelim neka od svojih iskustava.
Frustracija roditelja
Otkad je bio malo dete, moj sin se kultivisao sa mnom i mojim mužem. Kad je imao 3 godine, počeo je da pohađa letnji kamp Minghui škole. Međutim, kako je rastao, sve više je bio pod uticajem običnog društva. Pre dve godine, kad je trebalo da krene u deseti razred škole (treći razred gimnazije), rekao je da je u konfuziji. U njegovoj školi, homoseksualizam je bio cool. Nije mogao da shvati zašto njegovi drugari imaju momke tj. devojke i kako to da je normalno zabavljati se, tako da su njega smatrali nenormalnim budući da nije imao devojku.
Bila sam zabrinuta jer nisam znala kako da mu objasnim ova pitanja. Sve što sam mogla da mu kažem je bilo: „Više uči Fa. Više uči Fa.“ Takođe je rekao da većina njegovih drugara provodi vreme u zatvorenom prostoru, igrajući video igre. Niko hteo s njim ne želi napolje. Sve bolje je svirao violinu i stigao je do 10. nivoa. Međutim, neko vreme je pohađao samo nedeljni čas, ali nije vežbao. Muž i ja smo bili zabrinuti, ali nismo znali šta da radimo. Srećom, sin nije odustao od violine.
U to doba smo saznali da Fei Tian Academy of The Arts počinje da prima prijave. Bila sam dirnuta – osećala sam milost Učitelja!
Najbolja škola
Učitelj je rekao u “Fa-predavanje na Fa-konferenciji u Njujorku 2016“:
„Kao što sam sada rekao, sve na ovom svetu vas mami, da bi vas sprečilo da dobijete Fa. Ne samo vi, skoro svi roditelji i vlade ovog sveta svesni su ovog problema, ali svi su bespomoćni da učine bilo šta u vezi toga! I nije samo problem sprečavanja da ljudi dobiju Fa; to proizvodi da ljudi ne mogu da imaju dobar učinak na poslu, ne mogu dobro da uče, i da gube puno vremena uz kompjuter i elektronske sprave—ove stvari vas mame da ih gledate i igrate. [Ponašanje ljudi] više ne pristoji ljudskim bićima.”
Prvog meseca posle polaska u novu školu, sin me je svaki dan zvao i molio me da ga vratim kući. Rekao mi je da škola ograničava upotrebu interneta na školske potrebe i da ne dopušta pametne telefone. Rekao mi je: „Ovde je život tako težak. Životni uslovi su loši. Ne mogu da se prilagodim. Moram ustajati u 6, a u 9 se vraćam u spavaonicu. Daju nam gomilu domaćeg.“
Govorila sam mu da istraje jer teško je naći ovako posebnu sredinu za kultivaciju. Onda me je upitao: „Mama, molim te dopusti mi da se kultivišem kod kuće. Sad stvarno znam šta je kultivacija. Sigurno ću vredno učiti Fa i vežbati.“
Znala sam da nisu teškoće, niti životni uslovi ono što mu smeta, već to što više ne može da ide na internet! Njegova zavisnost je bila jednaka zavisnosti od droge, i bilo je teško osloboditi je se.
Počela sam s oklevanjem da mu se javljam na telefon. Pomislila sam: „Mora da postoje nedostaci u mom stanju kultivacije, koji se odražavaju na njegovo stanje kultivacije.“ Odlučila sam da pogledam unutar i pronašla sam da sam sebična. Mislila sam da će mom sinu biti lako da se kultiviše u toj školi; o mom sinu će se brinuti u toj školi; moj sin će povećati šanse da uđe u orkestar Shen Yun, itd. Sve moje misli i brige su bile u vezi mene same! Shvatila sam da bi moja vezanost mogla da mu oteža da ostane u školi. Počela sam da eliminišem loše supstance u sebi, jednu po jednu. Uskoro su profesori počeli da pričaju s mojim sinom i njegovo srce se otvorilo.
Jedne noći sam imala san: Stajala sam ispred škole i ugledala sina kako ide prema meni u školskoj uniformi i s rancem na leđima. Uplašila sam se da će mi zatražiti da ga vodim kući. Na moje iznenađenje, izgledao je vrlo čisto i sijao je. Pokazao je na učionicu, i rekao uz osmeh: „Mama, nemam vremena da ćaskam s tobom. Moram na čas.“ Otišao je.
Palo mi je na pamet: On je Učiteljevo dete! Shvatila sam da su svi mladi učenici Dafe deca Učitelja! Svaka briga i vezanosti roditelja će blokirati njihov rast. Samo ako kultivišemo sebe, možemo pružiti najbolju sredinu za našu decu i izbeći da stvorimo dodatne nevolje za Učitelja!
Sve moje brige su nestale. Sin je takođe prestao da me zove i traži da ga vodim kući. Dve nedelje kasnije sam ga pozvala. Rekao je: „Šta ima? Jako sam zauzet sada.“ Bila sam srećna da čujem ovo i brzo smo završili razgovor. Moj sin se oslobodio svoje zavisnosti za internet posle samo mesec dana. Znala sam da mu Učitelj pomaže.
Moj sin je postao marljiviji u toj sredini za učenje Fa, vežbanje i slanje ispravnih misli. Nastavio je da vežba violinu. U „Najdirljivijem iskustvu nedelje“ je ispričao kako je za vreme slanja ispravnih misli jasno je mogao da oseti kako Učitelj uklanja puno loših stvari iz njegovog tela. Posle toga se osetio olakšan i doživeo je pojačanu koncentraciju, koja mu je omogućila da efikasnije vežba violinu. Hvala Učitelju!
Milostivi profesori
Kad sam saznala da Shen Yun traži svirače viole, upitala sam sina tokom prolećnog raspusta: „Da li bi voleo da se prebaciš na violu?“ Rekao je: „Ne.“
Pošto sam ga poslala nazad u Midltaun, mozgala sam kako da ga ubedim da se prebaci na violu. U februaru sam posetila školu i srela se sa profesorima. Sin je izgleda znao zašto sam došla. Tri dana je nalazio razna opravdanja da se ne sretne sa mnom. Profesori su ga ohrabrili da se prebaci na violu. Konačno je pristao, mada nevoljno. Ali ja sam znala da je i dalje ljut na mene, pa nije hteo da priča sa mnom kad smo se videli. Znala sam da ga ovo boli jer to znači da će morati da ostavi mnoge godine napornog rada s violinom.
Porazgovarao je o ovom s drugarima iz razreda. Tokom njihove razmene iskustava, oni su rekli da profesori ne bi trebalo nikog da teraju da donosi bilo kakve odluke. Sin mi je rekao: „Drugari su videli da me to boli i nisu želeli da promenim instrument.“
Ovo pitanje je privuklo pažnju cele škole. Sutradan su svi profesori muzike imali sastanak u vezi mog sina. On mi je kasnije rekao: „Ja sam ćutao misleći da će svi profesori pokušati da me ubede različitim argumentima. Na moje iznenađenje, svi oni su pogledali unutar. Niko me nije kritikovao, niti pokušavao da me ubedi u bilo šta. Bio sam vrlo ganut sagledavši njihovu iskrenu brigu i ohrabrenje. Osetio sam da je pritisak uklonjen s mene i tada sam zaista poželeo da promenim instrument.“
Rekla sam šefici muzičke katedre: „Izvinite što smo vam napravili probleme. Rekla je: „Nema problema, Sve to je dobro. Pomoglo je našim profesorima da razmisle o pitanju negovanja talenta. Pogledavši unutar, mi profesori sada bolje razumemo da je krajnji, istinski cilj učenja učenika to da pomognemo Učitelju u ispravljanju Fa i spašavanju živih bića. Deca to mogu da osete.“
Rekla sam sinu: „Baš si srećnik! Učiš školu koju vode učenici Dafe. Predaju ti i vode te tako dobri profesori. Profesori na običnoj školi ne bi tako iskreno vodili svoje učenike! Zbilja treba da cenimo ono što imamo. Svi imaju najbolje namere prema tebi.“ Njegov profesor muzike je zamolio nekog da mom sinu pozajmi violu za probu.
Kasnije je napisao svoje iskustvo: „Upravo sam počeo s violom. U buduće moram biti marljiviji. Učitelj mi daje znak da treba više da se mučim. Zapamtiću predavanja Učitelja i biti otvoren prema više teškoća na mom putu kultivacije da bih se bolje kultivisao.“
Znam da je ovo pitanje promene instrumenta veoma pomoglo mom sinu da napreduje. Hvala, Učitelju!
Sin postaje iskreniji i više brižan
Moj sin sada već dve godine ide u tu školu. Tokom svakog raspusta, ja zapažam promene u njemu. Na kraju svakog zimskog raspusta sam ga upitala da li bi hteo da ponese sa sobom obrok. Rekao je da ne želi za sebe, ali da želi poseban kanadski obrok za svog druga iz sobe. Drugi put je zatražio pet obroka, za sve drugare iz sobe. Rekao je da zna šta vole. Kasnije, kad sam ga posetila, ništa nije želeo za sebe. Rekao je da ako išta donesem, treba da bude dovoljno i za ostale. Shvatila sam da sve više brine o potrebama svojih drugara.
Jednom sam došla po njega u spavaonicu da ga vodim na ručak. Upitao je mogu li i njegovi cimeri, i ja sam se složila. Otišli smo u zapadnjački restoran. Ostala četiri učenika su bili iz Kanade, Nemačke i Australije. Porazgovarali su među sobom. Jedan reče: „ Upravo smo jeli, nismo gladni. Možemo podeliti obrok na dvojicu.“
Upitali su me da li mogu da odnesu malo hrane cimeru koji nije mogao da pođe s nama zbog domaćeg zadatka. Zasuzila sam – oni su bili tako bliski! Takođe su bili vrlo uviđavni i hteli su da mi uštede. Deca koja se kultivišu u Dafi su zbilja nešto posebno!
Pružiti deci ispravnu perspektivu
Učitelj je rekao u “Predavanju Fa u San Francisku” u Predavanja u SAD:
„Ali ja vam mogu reći da u korenu svih bolesti čovečanstva zapravo leži degeneracija ljudskog morala. Ako se ne krene odatle, nijedan od problema čovečanstva neće se moći razrešiti. Polazeći odatle, svi problemi čovečanstva mogu se razrešiti.”
Fei Tian škola se fokusira na moral dece. Prema pravilima škole, učenici ne smeju imati veze. Neki učenici koji su prekršili pravila su kažnjeni u skladu sa školskim pravilima.
Jednog dana, sin mi je rekao da ne može da se fokusira dok vežba violu. Rekao je da nešto ne može da shvati. Drugar iz razreda je održavao kontakt sa drugaricom iz razreda pomoću mobilnog telefona. Profesori su se drugačije poneli prema njemu kad su ovo otkrili. Rekao mi je: „Zar kultivatori ne treba da budu tolerantni?“
Objasnila sam da moramo poštovati pravila škole. Ne treba da se ponašamo prema principima običnih ljudi. Ako izaberemo da idemo u tu školu, potrebno je da sledimo školska pravila. Rekla sam: „Moral društva je toliko srozan; poslali smo te u ovu školu da bi te ona povela na ispravan, tradicionalan način. Tvoj drug je prekršio školska pravila, ali će mu ipak biti dana prilika da popravi svoju grešku. Sada bolje shvata šta treba raditi.“
Haos koji divlja u današnjem društvu puno utiče na decu. Profesori svaki dan podsećaju decu šta je čestito, moralno ponašanje. Jedan profesor je rekao: „Mi ratujemo protiv moralnog pada čovečanstva!“
Sin me je upitao: „Mi smo kultivatori, pa možemo da trpimo teškoće. Ali ako u budućnosti u školi bude bilo običnih učenika, kako će se oni prilagoditi?“ Rekla sam: „Vi ste učenici prvog razreda. Možete biti uzor za druge. Pomoći običnim učenicima u školi je takođe način spašavanja ljudi.“
Moja zahvalnost
Devojčica koja se nadala da će pohađati školu od njenog osnivanja, konačno se upisala prošle godine. Njen otac se ne kultiviše; trebalo joj je godinu dana da uspe da upiše školu. Napisala je pesmu u kojoj se zahvaljuje svojoj majci na obrazovanju koje joj je dato.
Mama je zaplakala čitajući pesmu i rekla: „Moja ćerka je školskoj sredini shvatila šta je kultivacija! Naučila je da bude zahvalna. Hvala vam, profesori! Hvala, Učitelju!“ Otac koji nije kultivator takođe je rekao ćerci: „Ponosim se tobom. Moja ćerka je zbilja sazrela.“
Želim da se zahvalim svim profesorima, učenicima, osoblju i volonterima u školi. Zbog vaše posvećenosti i nesebičnosti, naša deca mogu da odrastaju u ovoj zdravoj sredini. Hvala, Učitelju, što si omogućio da deca pronađu čistu zemlju u haotičnom svetu koji je u padu!
Hvala, Učitelju. Hvala svima.
(Prezentovano na Fa-konferenciji u Vašingtonu 2018.)
