Pozdrav, Učitelju. Pozdrav, kolege praktikanti.
Počeo sam da vežbam Falun Dafu 2005, kad sam se preselio iz Kanade u Boston, i doživeo sam mnogo testova. Hteo bih da podelim s vama kako sam popravio svoj šinšing radeći na Dafa projektima.
Nakon Fa konferencije u Njujorku 2015, možda je to bilo podsećanje Učitelja, ili sam možda ja bio spreman, ali odjednom sam osetio da moja dnevna rutina odlaska na posao tokom dana, učenja Fa i vežbanja uveče, i telefoniranja u Kinu sa RTC platforme, nisu dovoljni. U prošlosti, bio sam uzrujan kad bih video da je neki lokalni projekat stavljen na čekanje na duže vreme, i krivio sam lokalnog koordinatora. Međutim, koordinator je bio samo lokalni praktikant, i njegovo vreme i energija su bili ograničeni. Kako je sve mogao sam rešiti? Zbog mojih negativnih misli sam se fokusirao na telefoniranje u Kinu i prodaju karata za Shen Yun. Rekao sam sebi: barem radim tri stvari kako to Učitelj očekuje od nas.
Međutim, jednog dana posle Njujorške Fa konferencije 2015, uzdrmala me je jedna misao. Ako mnoga živa bića u području Bostona ne budu spašena, uzrok tome će biti naša labavost u kultivaciji, a ne samo problem koordinatora. Svaki praktikant u području Bostona će biti kriv. Osim toga, koordinator je takođe kultivator. Kako mogu da umanjim sopstvenu odgovornost pod opravdanjem da koordinator nije zatražio da to uradimo? Ja sam odgovoran za sopstvenu kultivaciju, i bića kojima je namenjeno da ih ja spasim predstavljaju moju odgovornost.
Odlučio sam da pokrenem sopstveni projekat. Narednih meseci sam prošao kroz bolan proces oslobađanja od svojih vezanosti. Jasno sam znao da jednom kad krenem, to će biti put pun teškoća i izazova, i da je gotovo sa lakim, ugodnim danima. Zahvaljujući blagoslovu Učitelja, tokom poslednje dve godine sam izneo nekoliko projekata za objašnjavanje istine srednjoj i višoj klasi društva, kao i državnoj vlasti. Istovremeno, uz pomoć lokalnih praktikanata sam pokrenuo inicijativu da se objašnjava istina na Harvard skveru, koja se nastavila do danas. Želim da pričam o Harvard skveru.
Pre 20. jula, 2016. sam imao želju da organizujem aktivnosti za objašnjavanje istine na Harvard skveru. Harvard univerzitet je visoko uticajna institucija za visoko obrazovanje, svetskog glasa, i već dugo je meta za infiltraciju Komunističke partije Kine. Znao sam da moramo dopreti do fakulteta i studenata, ali tokom nekoliko godina nije baš puno učinjeno. Odlučio sam da to nadoknadim, pa sam jednog dana, krajem jula 2016, organizovao nekoliko lokalnih praktikanata da objašnjavaju istinu na kapiji univerziteta. Tokom tih aktivnosti sam sreo puno ljudi. Kasnije su mi drugi praktikanti rekli da osećaju da bi trebalo da nastavimo da pričamo sa ljudima, jer Harvard je jako važan.
U to doba je bilo ozbiljnih smetnji na lokaciji za objašnjavanju istine na jednom drugom univerzitetu. Mogao sam da sagledam zabrinutost ostalih praktikanata. Bez obzira na to, smatrao sam da spašavanje ljudi treba da bude naš najviši prioritet. Neću priznati stare sile, i znam da Učitelj ne bi dopustio da stare sile ometaju. Znam da moramo istrajati jer ovo je ono što je potrebno i što Učitelj traži od nas.
Učitelj sve priređuje, na kraju krajeva. Malo posle toga, kolege praktikanti koji su nedavno bili stigli iz Kine, zatražili su da se priključe na projektu Harvard. Mi koji smo imali stalno zaposlenje, odlazili smo vikendom na Harvard. Kasnije se priključilo još praktikanata. Glavni ulaz na Harvard univerzitet je postao mesto za objašnjavanje istine koje radi preko cele godine. Tokom letnje turističke sezone, praktikanti pričaju sa mnogim ljudima.
Dok Fa-ispravljanje napreduje, zahtevi za nas da spašavamo ljude takođe rastu. Shvatio sam da treba ne samo da delimo materijale na ulici, već takođe da održavamo aktivnosti i dopremo na dubljem nivou. I tako sam 20. jula 2017 organizovao miting na Harvard skveru, gde se poziva na okončanje progona. To je koincidiralo sa promocijom simfonijskog orkestra Shen Yun. Nisam hteo da trošim resurse projekta Shen Yun, pa sam se lično pobrinuo za skoro svaki detalj, počev od traženja dozvole za ovaj događaj, kao i planiranja, pravljenja prezentacije za voditelja, postavljanja ozvučenja, pripreme materijala za objašnjavanje istine, koordinacije učesnika, i organizovanja transporta. Tokom ovog procesa, sa mnom je radio jedan praktikant Zapadnjak, i moja porodica. Pošto je ovo bilo prvi put da organizujem miting, brinuo sam se da sam možda prevideo neke detalje, i takođe sam se brinuo da će doći mali broj ljudi. Osećao sam intenzivan pritisak i bio sam fizički iscrpljen tokom dve nedelje pre mitinga. Ali sam nastavio da podsećam sebe da je Učitelj podneo ogromnu žrtvu, i da svaki minut treba iskoristiti da se spasi što više ljudi.
Preko 30 praktikanata je došlo da podrži miting. Oni koji obično ne učestvuju su takođe došli i odigrali glavnu ulogu u razgovoru s ljudima. Tokom ovog događaja smo pričali sa TV producentima, direktorima firmi, profesorima i studentima Harvarda, turistima iz Kine i turistima iz drugih zemalja. Pročitavši naše informacije, mnogi Kinezi su odlučili da istupe iz Partije, i mnogi ljudi su saznali za progon. Iz ovoga sam shvatio još jednom koliko je važno imati veru u Dafu i Učitelja, i da naše ispravne misli sve mogu da promene i da se čuda mogu desiti.
Istovremeno sam shvatio da podržati druge, ne zamerati i uložiti svaki napor jeste proces u kom možemo napredovati. Način na koji postupamo u projektu može odrediti da li će ljudi zaista biti spašeni.
Tog jutra nebo je bilo tmurno i tamni oblaci su pretili kišom. Do kraja našeg događaja, sunce je sijalo iz vedrog neba. Svi smo osećali da smo očistili negativne elemente u dugim dimenzijama!
Naš događaj na Harvard skveru još jednom me je naterao da osetim urgentnost spašavanja lokalnih ljudi. Tokom Fa konferencije u Njujorku, imao sam sreće da učestvujem na sastanku za medije na engleskom jeziku. Praktikanti iz Australije su govorili o svojim dobrim iskustvima i kako dopreti do elite društva preko filmova za objašnjavanje istine. Pomislio sam da organizujem projekcije filmova u području Bostona, gde bi mnogi važni mediji mogli da saznaju za progon. Razmišljao sam o tome nekoliko meseci. S uspešnim događajem na Harvard skveru iza nas, odlučio sam da preduzmem nešto.
Tako sam uz pomoć jednog praktikanta Zapadnjaka kontaktirao nezavisni bioskop na Harvard skveru. Proces aplikacije je bio spor, a osoblje bioskopa nije bilo raspoloženo za saradnju. Počeli smo da sumnjamo da je KPK potplatio osoblje da ne sarađuje s nama. Baš kad je izgledalo beznadno, bioskop nam je dao vrlo dobar termin. Znali smo da je to aranžman Učitelja. Osećali smo da je ovo test provere da li imamo jake ispravne misli. Naredni korak je bio promocija i marketing. Ostali praktikanti i ja smo se dogovorili da promovišemo film i da prodajemo ulaznice, a ne da ih delimo besplatno. Pošto je naša publika srednja i viša klasa, a film ima ozbiljnu temu o ljudskim pravima, slobodan ulazak nam možda ne bi doneo željenu publiku. Prodaja ulaznica nije bila problem: ključ je bio u tome da se film promoviše na pravim mestima.
Praktikanti iz Australije su nam pomogli i sugerisali su kako da koristimo društvene mreže za promociju projekcije. Ali nije bilo lako osloboditi se straha i nervoze. Brinuo sam se da će na projekciju doći šačica ljudi, iako bioskop ima preko 100 sedišta. Plašio sam se da će gosti, govornici, doći u gotovo prazan auditorijum. Kad sam mislio o ovom potencijalnom scenariju, jeza me je prolazila. Pomišljao sam da odložim projekciju, i čak sam se kajao što sam pozvao goste. Znao sam da je to smetnja. Kako da eliminišem svoja negativna osećanja i prevaziđem svoje strahove?
U to doba sam se setio Učiteljevog predavanja o gledanju unutar kad naiđe teškoća. Znao sam da je gledanje unutar magični alat, pa sam se umirio i potražio u sebi korenski uzrok straha. Je li to bilo zato što nisam mogao da spasim ljude? Ili zato što nisam želeo da izgubim novac, a posebno da izgubim obraz pred gostima i kolegama praktikantima? Kad sam upotrebio standarde Fa da ispitam svoje probleme, otkrio sam svoju fundamentalnu vezanost – nisam se mogao rešiti želje da potvrdim sebe, svog ega, svog samopoštovanja, slave i novca. S tako nečistim motivima, kako mogu spasiti ljude? Zato sam rekao sebi da se moram osloboditi svojih vezanosti za lični dobitak i gubitak. Nema veze ako izgubim ugled ili novac. Moj fokus treba da bude na spašavanju ljudi. Imati čisto srce je sve što je potrebno da stare sile nemaju nedostatke koje će iskoristiti. Onda će Učitelj blagosloviti naše napore i čuda će se desiti.
Poslednjih deset dana pre projekcije, moje srce je bilo smireno i čisto; više nisam brinuo niti strepeo. Ako bi isplivale bilo kakve sumnje, izbrisao bih ih ispravnim mislima. Zapravo, od samog početka je postojala smetnja. Samo nedelju dana pre projekcije, prodali smo samo tri ulaznice (uključujući onu koju sam ja kupio za člana porodice). Naš promo-sajt je uklonjen sa YouTube. Reklamirali smo se na javnoj TV samo dva dana, a onda je oglašavanje odjednom prestalo. Prve nedelje su reakcije u glavnim medija bile slabe, jer oglas nije bio profesionalno pripremljen. Niko nije kupio ulaznice. Rekao sam sebi da je ovo iluzija i test. Znao sam da je naša promotivna strategija dobra. Spašavanje ljudi nije nešto što se novcem može kupiti. Poklonjene ulaznice se neće smatrati dragocenim, niti važnim. Bio sam odlučan da zadržim kurs, sprovedem naš plan i sledim aranžman Učitelja.
Tokom poslednje nedelje, priključilo se i nekoliko lokalnih praktikanata i pomoglo nam da sve finiširamo. Nastavili smo da šaljemo pozivnice, posećujemo organizacije i postavljamo reklame na mesta gde se okupljaju ljudi iz srednje i visoke klase. Imao sam samo jednu misao: Potvrđivaću Učiteljev Fa svojim sopstvenim postupcima – „Kad učenici imaju ispravne misli, Učitelj ima moć da preokrene plimu.“ (“Veza učenika i Učitelja” iz Hong Yin II) U to doba je bilo problema sa renoviranjem moje kuhinje i zatraženo mi je da platim dodatno za problem koji je nastao. Znao sam da je ovo smetnja, ali sam ostao nedirnut. Mislio sam: „Sve može da pričeka do završetka projekcije.“ Osećao sam da mi je u drugoj dimenziji Učitelj dao veliki blagoslov. Mada nisam imao vremena da redovno radim vežbe, a Fa sam učio samo u pauzama, uspevao sam da održim jake ispravne misli i osetim se miran. Dve nedelje, sistemi koje sam održavao na poslu su radili posebno glatko, i niko mi nije tražio tehničku podršku. Ovo mi je dalo vremena da promovišem film na događajima, i osećao sam da je ovo aranžman Učitelja.
Vikend pre projekcije, zvali su me praktikanti i rekli da je 13 ulaznica prodato online. Osećao sam da se moć Fa manifestuje i da treba da nastavim naporan rad. Na dan događaja, ujutru, otišao sam do bioskopa da proverim da li su postavljene naše najave. Zatekao sam direktora marketinga bioskopa. Rekao mi je da je bio u šoku pročitavši sinopsis filma. Rekao je da te večeri nije mogao da sedne i pogleda film zbog problema s kičmom, ali da će sasvim podržati projekciju i da će poslati link na mejling listu bioskopa. Takođe je rekao da njegov problem s kičmom nije ništa naspram patnji praktikanata Falun Gonga. Kad sam čuo ovo, osetio sam da bez obzira koliko ljudi dođe da vidi film, ova aktivnost vredi sav napor koji je uložen!
Pola sata pre projekcije, došlo je 80 do 90 ljudi. Neki nisu mogli da pronađu mesto u parteru, pa su se popeli na balkon. Sem malog broja praktikanata, velika većina su bili obični ljudi: doktori, članovi organizacija za ljudska prava, filmski producenti, obični ljudi, studenti itd… Bilo je i studenata iz Kine. Sem nekih studenata koji su imali besplatnu ulaznicu, ostatak (oko dve trećine) je kupio ulaznice online, ili na blagajni. Mnogi su posle filma učestvovali u diskusiji i iskazali želju da nam pomognu da zaustavimo žetvu organa donošenjem rezolucije na nivou države. Naši napori na promovisanju su se isplatili. U odsudnom trenutku, Učitelj nam je pomogao.
David Kilgour, jedan od gostiju, mi je rekao: „Rekao si da možda neće doći puno ljudi. To nije tačno. Pored toliko ljudi koji su kupili ulaznice da vide film, trebalo bi da imaš više samopouzdanja u sebe i svoje aktivnosti.“ Pomislio sam da me Učitelj ohrabruje ovim rečima. Tokom celokupnog procesa, mi smo bili čvrsti u našoj veri u Učitelja i Dafu, i činilo nam se da je ovo ključ za naš uspeh. Mnogi praktikanti su u ovom događaju sagledali moć Dafe da spašava ljude. Učesnici koji nisu praktikanti su mi stegnuli ruku i zahvalili se za organizaciju ovog događaja. Rekli su mi da nije praktikanata, niko u društvu ne bi organizovao ovaj događaj, i da treba da nastavim s ovim. Osetila sam da su svi moji napori i teškoće imali smisla.
Posle su mi praktikanti slali poruke sa čestitkama i rečima da su preko ovog događaja mnogi ljudi shvatili istinu. Za mene je najvažnije da su mnogi ljudi spašeni. Ono s čime sam najzadovoljniji nije to što sam dobio puno vrline spašavajući ljude, već to što sam kroz ovaj proces potvrdio veličinu Učiteljevog Fa. Od nesigurnog, preplašenog i usamljenog, do odlučnog, čestitog i neustrašivog, zbilja sam osetio kako se u tom procesu popravlja moje kultivaciono stanje. Veličanstvenost Fa je stvarna, dok god veruješ u Učitelja i Fa.
Vreme je ograničeno. Nadam se da će više praktikanata iskoračiti, osloboditi se svih briga i preuzeti inicijativu u pokretanju projekata za spašavanje ljudi, vežbanju i potvrđivanju Fa, i da će iskusiti koliko je Dafa velika. Baš kako nas je Učitelj učio u “Predavanje Fa na međunarodnoj Fa-konferenciji u Njujorku 2004”: “Ono što ćete u nastavku dobiti premašuje uloženo, koliko god je to moguće.“
Konačna primedba: jutro posle našeg događaja, firma koja mi je renovirala kuhinju mi je rekla da je problem njihova greška i da će popraviti o svom trošku. To je bilo takvo olakšanje! Ovo mi je jasno pokazalo da su smetnje koje smo doživeli ništa drugo do iluzija. Korišćene su da me testiraju u važnim momentima. Ako možemo biti čvrsti u svojoj veri sve do kraja, Učitelj će sve razrešiti za nas. Završiću citatotm iz Džuan Faluna:
„Kad je teško izdržati, probajte da izdržite. Kad izgleda nemoguće i kažu da je nemoguće, probajte da vidite je li nemoguće. Ako uspete, baš kao onaj umorni putnik, ugledaćete „senku vrba, cvast cveća i mesto da se glava položi.”
Hvala, Učitelju. Hvala, kolege praktikanti.
(Prezentovano na Fa-konferenciji u Vašingtonu 2018.)
