Imam 56 godina. Tokom skoro 20 godina praktikovanja Dafe, postepeno sam shvatila koliko je kultivacija ozbiljna.
Naučila sam da, bez obzira koja teškoća naiđe, samo ako se setim Fa i Učitelja i pogledam unutar, sve loše stvari mogu pretvoriti u dobre, i povisiti svoj šinšing.
Želim da podelim svoje iskustvo koje govori o tome kako sam se oslobodila nakon što sam kidnapovana posle podnošenja krivične prijave protiv Đijang Cemina, bivšeg lidera Komunističke Partije Kine (KPK).
Ja nisam kriminalac. Ja sam praktikant
31. maja, 2015, podnela sam krivičnu prijavu protiv Đijang Cemina Vrhovnoj Prokuraturi i Vrhovnom sudu. Posle par dana sam čula da je praktikant koji je takođe podneo prijavu uhvaćen kod kuće, nakon čega je izvršen pretres.
Malo sam se uplašila i nisam odmah odstranila tu misao. 29. juna 2015, ujutru, policija je kidnapovala mene i još tri praktikanta iz istog okruga.
Pretresli su nam stanove i zaplenili kompjutere, printere i Dafa knjige. Odveli su nas u stanicu, gde su me držali u prostoriji sa 8 ili 9 policajaca, koji su gledali TV ili se igrali svojim telefonima.
Sela sam na krevet u uglu, podigla desni dlan i slala ispravne misli. „Eliminiši sva zla bića i faktore zla iza policajaca koji učestvuju u progonu učenika Dafe i ne dopusti da nastave vršiti zločine protiv učenika Dafe.“
Slala sam ispravne misli oko 20 minuta i niko mi nije smetao. Um mi je postao čist i shvatila sam da je najvažnije poreći aranžmane starih sila.
Učenici Dafe treba da igraju vodeću ulogu, treba da se vladamo sledeći Fa i iskoristiti priliku da spasimo predodređene ljude. Rekla sam: „Žedna sam. Možete li mi dati vode?“
Mladi policajac je odbrusio: „Nema vode. Čak ni mi ništa nismo jeli, ni pili.“ Bila sam uporna: „Volela bih makar hladnu vodu.“
Odgovorio je: „Nema čak ni hladne vode.“
“Nemojte me tretirati kao kriminalca.“ upozorila sam ga. „Ja sam praktikantkinja Falun Dafe. Falun Dafa je napredna praksa kultivacije iz Buda-škole, i mi se kultivišemo prema Prosvetljenju.“
Nastavila sam: „Lepo ponašanje prema praktikantima će biti nagrađeno. Ne bih želela da dobijete karmičku kaznu zbog toga što progonite kultivatore.“
Stariji policajac je uskočio: „Po tome kako je malo pre sedela, izgleda da je zaista budista.“
Pričajući, on je podigao dlan ispred grudi i nešto promrmljao. Svi su se nasmejali i atmosfera je postala bolja.
Jedan policajac je izašao napolje s električnim kuvalom, a drugi mi je dodao bocu vode. Malo sam popila, a onda sam počela da im objašnjavam činjenice o progonu.
Malo kasnije mi je doneta šoljica tople vode, i policajac je rekao: „Mi ovde nemamo puno, ali poslužite se vodom.“
Objašnjavanje činjenica policajcima
Ispričala sam im o Falun Dafi, tome zašto KPK progoni praktikante, istinu o pozadini insceniranog samo-spaljivanja na Tjenanmenu, o tome kako KPK uzima na živo organe praktikantima, kao i o pokretu istupanja iz KPK i sporovima protiv Đinjang Cemina.
Mladić pored mene me je snimao kad su me tog jutra pokupili. Upitao me je nervozno: „Gospođo, je li to sve istina?“
Pre nego što sam uspela da odgovorim, policajac koji mi je uzeo mobilni telefon i pomagao u premetačini moje kuće, reče zabrinuto: „A ja? Mogu li nešto da učinim za vas? Ne želim kaznu!“
Kasnije, kad nikog nije bilo u blizini, on je stavio ruke ispred grudi, i zamolio za oproštaj. Onda sam mu pomogla da istupi iz KPK i njenih filijala.
Odbila da da izjavu
Nakon sat vremena priče s policajcima, svi osim dvojice su otišli na ručak. Doneli su mi nazad hranu, ali je nisam dotakla.
Šef je ušao i odveo me u drugu prostoriju. On je predvodio tim koji me je kidnapovao.
Rekao mi je da sednem na stoličicu iza kompjutera, opremljenog kamerom. Shvatila sam da će da me ispituje kao da sam kriminalac; bilo mi ga je žao što iz neznanja čini loše delo.
Setila sam se šta je Učitelj Li Hongdži rekao:
"Bez obzira na situaciju, nemojte sarađivati sa onim što zlo zahteva, naređuje ili podstiče.“ (“Misli učenika Dafe su moćne ” iz Bitno za dalje napredovanje II)
Odbila sam da sednem na stoličicu i sela sam na krevet. Četiri policajca u prostoriji su se pogledali, ostavši bez reči.
Rekla sam: „Nisam prekršila zakon, pa ne mogu da sarađujem s vama. To bi bilo loše za vas.“
Šef reče: „Đijang Cemin će uskoro umreti. Koja je svrha tužiti ga sudu?“
“On nas je progonio puno godina. Zašto da ga ne tužimo? On je odgovoran za progon, ali žrtvi ste i vi sami. Do sada je podneto preko 100.000 tužbi, pod pravim imenom i prezimenom, i broj raste.“
Otišla sam do monitora da proverim da li su moje reči snimljene. Policajac reče: „Ne odgovaraš na naša pitanja, pa ne možemo da snimamo.“
“U tom slučaju, možete da pišete: Nije protivzakonito imati veru. Nije nezakonito vežbati Falun Dafu.“
Poverio mi se: „To ne bismo smeli da snimimo.“ Istraga je bila završena.
Medicinski pregledi
Tog popodneva su hteli da me odvedu na pregled u bolnicu. Rekla sam: „Praktikantima Dafe i dalje uzimaju organe protivno njihovoj volji. Ne mogu s vama.“
Jedan od policajac je odgovorio: „To je samo pregled. Ništa slično se neće desiti.“
“Naravno, vi ne biste uradili ništa slično,“ rekla sam. „Ali možete li garantovati da neće neko drugi?“ Nisu insistirali da me odvedu.
Muž i ćerka su me uveče posetili i rekli mi da lokalni praktikanti šalju ispravne misli za mene. Takođe su mi rekli da je drugi praktikant u pritvoru imao toliko visok pritisak na pregledu, da su ga pustili istog dana.
Shvatila sam da nije slučajnost što je moja porodica podelila ovu informaciju sa mnom. Možda ih je Učitelj koristio da mi daju znak. Pa sam odlučila da sutradan odem na pregled.
Ćerka mi je uzela ruku i upitala: „Mama, ko si ti?“ „Ja sam učenik Dafe“, odgovorila sam.
Uzviknula je: „Tako je. Bez obzira šta nam spolja urade, ključ leži u tebi. Ako sve radiš ispravo, stvari će se promeniti. Sve zavisi od tvojih ispravnih misli!“
Bila sam zapanjena da nešto ovakvo čujem od ćerke, koja nije praktikant. Bila sam zahvalna Učitelju.
Učitelj mi se obraćao ustima moje ćerke. Rekla sam sebi: Neću prihvatiti ni jedan jedini dan u pritvoru, a kamo li 12 dana.“
Rekla sam jednom od preostalih policajaca: „Danas sam vam svašta rekla. Jeste li vi član Partije? Nikoga nema da nas čuje. Zašto ne istupite iz Partije?“
Složio se da istupi iz Partije, Omladinskog Saveza i Mladih Pionira. Kad je drugi policajac preuzeo svoju smenu, isto sam učinila s njim.
Onda sam poslala ispravne misli i pogledala unutar. Shvatila sam da je moja najveća greška bila što sam u poslednjih nekoliko godina bila prezauzeta radeći stvari bez kvalitetnog učenja Fa. Samo sam rutinski obavljala poslove i nisam dovoljno često slala ispravne misli. Ni moje srce nije bilo čisto.
Nisam otišla na spavanje pre slanja ispravnih misli u ponoć. Zatim sam ustala u 3:30 da radim vežbe i ponovo šaljem ispravne misli.
U 8:30 su me odveli u bolnicu. Rekla sam u sebi: „Učitelju, ja sledim samo tvoje aranžmane.“
Rekli su da je sve normalno, ali pre nego što ću otići, lekar reče: „Sedite da vam proverim pritisak.“
Izmerio je i rekao: „Imate li povišen pritisak?“
Policajac upit: „Koliko je visok?“ Lekar reče da je 180/120. Ponovo je merenje, sa istim rezultatom.
Pritvorski centar odbija prijem
Oko 13h su me odveli u pritvor. Kad je čuvar otključao vrata i primio me, nešto mi je palo na pamet: „Šta ja radim ovde?“
Svojevremeno, 2001. godine, kad sam puštena iz zatvora posle štrajka glađu, rekla sam praktikantkinji: „Više nikad nećemo otići u zatvor!“
Ovaj put, zatvorska lekarka mi mi je prišla i rekla: „Hajde da najpre izmerimo pritisak.“
Rezultat je bio isti. Reče: Imate li visok pritisak i da li uzimate lekove?“
Pritvorska jedinica nije htela da me primi.
Policija je prenela ovo nadležnima i odlučila da me odvede u dve gradske bolnice da se ispitam.
Moj pritisak je i dalje bio visok, a jedno od merenja je bilo 185/115. Isprva sam pomislila da mi ispravne misli nisu dovoljno jake, pa me zbog toga stalno iznova pregledaju.
Svaki put kad bi se pregled završio, ja sam prestala da šaljem ispravne misli i razvila sam vezanost za ushićenje; onda je moralo da se ponovi. Zato sam počela da se plašim i brinem kakvi će biti rezultati. Kad sam se prosvetlila u ovo, ispravila sam razmišljanje, uklonila svoje vezanosti i umirila um.
Posle poslednjeg pregleda, policajci su rekli: „Treba da budeš srećna. Možemo zajedno kućama.“ Nisam osećala ushićenje kao ranije; srce mi je bilo sasvim mirno.
Vratili smo se u stanicu u 16h. Onda su pozvali mog muža i otišla sam kući.
Zaključak:
Kod kuće sam pažljivo razmotrila svoje kultivaciono stanje i duboko osetila milostivu zaštitu Učitelja. Kultivacija je divna, ali istovremeno vrlo ozbiljna.
Mala neispravna misao, ako se na vreme ne ispravi, može doneti probleme u različitim stepenima.
Na dalje sam se više trudila da radim tri stvari i neprekidno podsećam sebe da se marljivo kultivišem. Ove godine sam tokom sedeće meditacije često doživela predivno stanje sedenja unutar ljuske jajeta; moje energetsko polje sada je vrlo jako, a moj um je miran kad šaljem ispravne misli.
