Krajem 2001, počeo sam da šaljem ispravne misli na početku svakog sata. Upravo sam bio otpušten iz radnog logora i vrativši se kući pažljivo sam pročitao predavanja Učitelja o ispravnim mislima. Odlučio sam da šaljem ispravne misli na početku svakog sata. Osim ako bih bio na poslovnom putu, angažovan u aktivnostima objašnjavanja istine, ili vežbao, generalno nisam propuštao nijedan sat. Čak i kad bih jeo, ako je bilo vreme, ja bih ipak slao ispravne misli. Noću je bilo posebno teško. Veći deo vremena sam spavao naslonjen leđima na uzglavlje kreveta. U jesen i zimu sam spavao obučen. Između slanja ispravnih misli na svakih sat, naprosto sam dremao 45 minuta.
Posle nekoliko godina, osetio sam velik napredak na svim poljima. Iako je bilo vrlo teško, i dalje sam u teškoćama nalazio radost. Na primer, ako tokom noći ne bih propustio ni jedan sat, sutradan bih imao posebno puno energije. Ne bih bio pospan tokom slanja ispravnih misli ili učenja Fa. Moji pogledi i shvatanja su se proširivali. Moja sredina je postala sve bolja i bolja. Pošto je moje dimenziono polje bilo vrlo čisto, nisam osećao puno pritiska i imao sam manje straha. Ako bih tokom noći propustio previše sati između slanja ispravnih misli, ili ako nisam istrajavao u slanju, osećao sam nelagodu u srcu. Počeo bih da gledam unutar. Prisetio bih se nekoliko prethodnih dana da proverim da li su moje reči i ponašanje zadovoljili kriterijume za praktikante Falun Dafe. U procesu samoispitivanja, ja sam napredovao. Ponekad bih shvatio da postoji smetnja iz drugih dimenzija. Ali bez obzira kakvu smetnju da doživim, pobediti je takođe predstavlja test za volju praktikanta Dafe. Eliminisao sam elemente zla. Slanje ispravnih misli na svaki sat direktno cilja na faktore zla u drugim dimenzijama. Raditi to je odraz pomaganja Učitelju u Fa-ispravljanju. Raditi to takođe predstavlja odraz dobrog obavljanja tri stvari.
Dobro slanje ispravnih misli će nam pomoći da se suočimo s nepredviđenim situacijama. Možemo se bolje koordinisati međusobno i koristiti natprirodne moći koje nam je Učitelj podario.
Jednog dana, u martu 2003, dok sam u hodniku delio materijale za objašnjavanje istine, neko me je prijavio. Suočen s policijom, odjednom nisam imao dovoljno ispravnih misli i zlo je to iskoristilo. Noga mi se tresla kao da je priključena na struju. Uštinuo sam se za nogu o rekao joj: moraš prestati. Ja se ne plašim zla, čega se ti onda plašiš? Odmah je prestalo. Kad sam odveden u policijsku stanicu, nisam se povinovao nijednom njihovom zahtevu. Nisam odgovorio ni na jedno pitanje, niti izrekao reč. Kad je policija pokušala da me fotografiše, ja sam poslao ispravne misli, okrećući glavu. Pokušali su da otkriju odakle sam, ali na kraju nisu mogli otkriti ko sam. Onda su me odveli u pritvor.
U pritvoru, čuvar mi je naredio da stojim, ali ja sam sedeo umesto toga. Kad mi je zatražio da sednem, ja sam stajao. Nisam im rekao kako se zovem i nisam ih slušao. Kasnije su mi dali pseudonim. U pritvoru sam noću spavao obučen. Pošto sam spavao u uspravnom položaju, naslonjen na uzglavlje, mogao sam zaista da šaljem ispravne misli posle svakog sata, ne propuštajući nijedan sat.
Dežurni zatvorenik, koji je patrolirao hodnikom, oduzeo mi je budilnik i stavio ga na sto u kancelariji dežurnog. Noću, kad se posle svakog sata glasao alarm, nisam ga mogao čuti zbog udaljenosti. Pomislio sam da bi bilo bolje kad bih bio bliže. Sutradan su me premestili i soba dežurnog je bila talno preko puta mojih vrata. Jedne noći sam propustio dva sata slanja ispravnih misli. Sutradan je čuvar zahtevao da dam svoje pravo ime i adresu, i takođe mi je pretio. Zato sam tokom dana pojačao slanje ispravnih misli na svakih sat. Posle toga mi čuvari i zatvorenici više nisu pravili probleme. Noću, ako bi me dežurni zatekao kako šaljem ispravne misli ili vežbam u sedećem položaju, on bi u tišini zatvorio prozor moje ćelije da se ne bih prehladio.
Pod milostivom zaštitom Učitelja, uspeo sam da se vratim kući posle dve nedelje.
