Posle pogrešne dijagnoze u bolnici, davane su mi hormonske injekcije, posle čega sam bila paralizovana naredne 4 godine. Nisam mogla da brinem o sebi i oslanjala sam se na pomoć muža, koji me je čak nosio do toaleta.
Muž me vodio da posetim lekare u Pekingu i Tianđinu. Sav svoj novac smo potrošili na medicinske tretmane i operacije, ali ništa nije pomoglo. Svaki dan sam plakala i razmišljala o samoubistvu. Međutim, nešto me je sprečilo da se prepustim tom impulsu.
U julu 1998, moja sestra se penzionisala i doputovala je iz provincije Šandong da me poseti. Ispričala mi je da u njenom gradu preko 1000 ljudi vežba Falun Gong i da su mnogi bolesnici od raka ozdravili vežbajući. Sugerisala je da odem tamo da naučim.
Jaka volja da naučim Falun Gong
Poslušati savet moje sestre je bilo lako za izreći, ali teško za izvesti. Nisam mogla hodati, a od hormona sam imala uvećanu težinu. Udaljenost od njenog grada do mog je pokrivala dve provincije, i trebalo je da presedamo na tri voza.
Sestra je odlučno rekla: „Ovaj put ću doći da te dočekam, šta god se desilo. Drugi su se izlečili, pa možeš i ti."
Ta odlučna misao je proizvela da se sutradan desi čudo. Faktički sam na nogama napustila kuću i popela se na tricikl, mada me je ranije muž morao nositi na leđima! Ovo čudo mi je dalo samopouzdanje potrebno da otputujem u Šandong provinciju.
Morali smo hodati preko dugog, visokog mosta od istočne do zapadne stanice u Tianđinu. Sestra i njena ćerka su mi pomogle da se popnem na most. Posle toga sam mogla sama, držeći se za gelender.
Bila sam vrlo srećna i mislila sam da je to san. Učitelj Li (osnivač Falun Gonga) me je štitio sve vreme do kuće moje sestre.
Kiša je lila kao iz kabla, ali to nije moglo sprečiti moju opredeljenost da naučim Falun Gong. Kod sestre smo stigli oko 22.00 Popela sam se do drugog sprata držeći se za gelender. Prva stvar koju sam izgovorila, i koje se jasno sećam dan danas, bila je: „Kako to da ne osećam umor posle celog dana na putu?"
Nisam mogla dočekati da učim glavnu knjigu Falun Gonga, Džuan Falun, i učim pet vežbi s mojom sestrom sutradan. Unutar dve nedelje, uspela sam da vežbam četiri stajaće vežbe (na jedan sat). Četiri meseca kasnije, moje zdravlje se potpuno povratilo!
Jezgroviti principi koje Učitelj Li objašnjava u Džuan Falunu sasvim su me ubedili da postanem dobra osoba prema principima Istinitosti-Blagosti-Trpeljivost. Više se nisam svađala s drugima. Kad sam nailazila na konflikte, gledala sam unutar i mislila na druge. Kultivacija je najsrećniji aspekat mog života!
Svaki dan sam učila Fa i vežbala, ne gubeći ni čas. Zdravlje mi se znatno popravilo i više nisam marila za ličnu korist. Eliminisani su davni konflikti između mene i moje snaje. I moja kućna sredina je postala mirna.
Postavši svedoci ovog čuda, nekoliko desetina stanovnika mog sela je počelo da vežba Falun Gong. Moj dom je postalo mesto za učenje Fa, i tako je već 18 godina. Kolege praktikanti su tu učili učenja Falun Gonga, delili svoja iskustva iz kultivacije i vežbali. Svaki dan smo izlazili u javnost da delimo informacije i objašnjavamo istinu o Falun Gongu.
Nikad se ne predati
Čak i kad je svojevremeno počeo progon Falun Gonga, klevetnička kampanja vlasti me nije obmanula, budući da sam istinski doživela proces spašavanja od strane Učitelja. Nekoliko desetina drugih praktikanata koji su počeli da vežbaju takođe su bili pod prismotrom, i poslati su u centar za ispiranje mozga. Tamo su pokušali da ih nateraju da odustanu od svoje prakse i oklevetaju Učitelja Lija.
Otišla sam da razgovaram sa partijskim sekretarom u mom gradu. Rekla sam mu da sam naučila Falun Gong u provinciji Šandong, da sam lično odgovorna za bilo šta što se dešava ovde, i da su stanovnici sela naučili da budu dobri ljudi i imaju dobro zdravlje.
Nastavila sam: „Bila sam paralizovana 4 godine, sav novac sam potrošila na lečenje, i niko iz KPK nije pokazao zanimanje za mene. Ali Učitelj Li mi je pomogao da povratim svoje zdravlje, bez da mi je naplatio jednu paru. Svako ko pokuša da me natera da se odreknem svojih uverenja će biti odgovoran za oduzimanje mog života. Neću napisati „Izjavu o odricanju".
Pričala sam mu još o tome šta sam dobila kroz praksu. Na kraju, čovek je bio ganut i sredio je da me službeno vozilo odveze kući. Posle ovog je moj muž počeo da vežba marljivo.
Nekoliko dana kasnije, policijsko vozilo je stajalo parkirano ispred moje kuće svaki dan, da motri na nas. Onda sam ispričala vozaču činjenice o Falun Gongu. Prihvatio je to i više se nije pojavljivao. U to doba čak nisam znala šta su ispravne misli. Sada shvatam da je ono što sam rekla bilo iz čistog srca i da je imalo moć Fa!
