Ja sam učenik Falun Dafe iz Švedske. Počeo sam kultivaciju 2011.
U junu 2011. sam dobio telefonski poziv od prijatelja, kad mi je rečeno da je jednoj devojci potreban pravni savet od mene, budući da sam advokat. Oko dve nedelje kasnije, pričali smo telefonom oko 20 minuta. Saznao sam da je udata za čoveka sa Novog Zelanda i da žive samo blok daleko od mene. Odlučili smo da se sastanemo nedelju dana kasnije i završili smo u razgovoru dugom 8 do 9 sati. Njen muž me je pozvao da im se sutradan priključim i probam vežbe Falun Dafe u obližnjem parku. Složio sam se. Sutradan, dok sam bio pod tušem, osetio sam snažnu silu kako me podiže sa poda i činilo mi se kao da se kupam u svetlosti. Smesta sam poručio primerak Džuan Faluna i pročitao knjigu za manje od nedelju dana. Moj život se na svaki način promenio, i od tada sam praktikant Dafe.
Tokom mojih pet godina kultivacije, imao sam zadovoljstvo da radim za sve naše medije, NTD, Epoch Times i SOH Network; učestvovao sam u brojnim međunarodnim projektima, uključujući i pravni tim Dafe s bazom u Vašingtonu.
Smatram sebe vrlo srećnom osobom. U životu su mi dati mnogi darovi i mogućnost da razvijem veliku količinu znanja i veština još kao dete. Gledajući unatrag na svoj život, moja majka je učinila sve od sebe da mi obezbedi da budem samouveren, i pomogla da razvijem prilično neustrašiv stav prema životu. Uprkos svemu ovome, uvek me je tištao jedan osećaj, a to je bio strah od neuspeha. Poznavao sam taj strah još od detinjstva, i od tada je stalno sa mnom. Ovaj strah je razlog zašto sam sebe tako žestoko gonio da postanem uspešan. Hteo sam da budem najbolji u svemu. Nikad ne odustaj. Uvek se bori bez obzira koji je cilj. U školi, u sportu, s muzikom i na poslu ja sam se borio i takmičio.
Kad sam sa 30 dobio Fa, konačno sam shvatio šta je taj strah. Imao sam misiju da pomognem našem Učitelju u Fa-ispravljanju i spašavanju živih bića, što je najvažniji zadatak! Sada znam zašto sam tolike godine proveo plašeći se neuspeha. Dok sam nastavljao da se kultivišem, ovaj strah je puno puta stavljen na test. Sledi opis nekoliko izazova na koje sam naišao u svom životu kao kultivator.
Objašnjavanje istine licem u lice
Moj prvi praktikantski test došao je posle oko 2 meseca. Pozvan sam na rođendansku proslavu prijatelja, sa puno ljudi. Na ovom događaju sam sedeo preko puta devojke mojih godina. Počeli smo da pričamo o životu, i na pola razgovora sam je upitao da da li je čula za progon Falun Gonga u Kini. Čim sam izgovorio reči Falun Gong, njene oči su potamnele i izgledala je gotovo ljuta. Rekla je: “To su ljudi koji spaljuju bebe!”
Ispostavilo se da je živela u Kini 2001, kad je progon bio na vrhuncu. Iako sam bio nov praktikant, shvatio sam da treba da joj objasnim istinu. Ostao sam miran i objasnio joj da sam praktikant Falun Gonga i da šta god je videla, to su najverovatnije bili tajni agenti koji klevetaju Falun Gong. Gledala je začuđeno. Pogledao sam je ravno u oči i rekao joj mirnim glasom: “Nisi u pravu. Te stvari su izrežirale kineske vlasti da bi sve ubedile da Falun Gong ne valja, ali ja ti kažem, ja sam praktikant. Ako želiš da saznaš šta je Falun Gong, možeš doći i probati da vežbaš sa mnom i sama se uveriti.” U tom času joj se pogled razbistrio, i izgledalo je da je ostala bez reči. Malo kasnije me je pogledala i osmehnula se. Rekla je: “U redu, želim da probam da vežbam s tobom. Hajdemo za vikend.”
Kad se osvrnem na ovaj incident, znam da je Učitelj bio tu i da mi je dao snage da pomognem ovoj devojci da sazna istinu o Dafi.
Eliminacija karma-bolesti
Posle oko 6 meseci kultivacije, imao sam svoju sledeću krupnu teškoću. Sećam se da sam sedeo na poslu i kucao na kompjuteru, kad je desna strana lica počela da me bocka i žari. To je bio vrlo neobičan i neugodan osećaj. Kad sam se ujutru probudio, cela desna strana lica je bila paralisana. Nisam mogao da gutam normalno, niti da trepćem desnim okom. Čak mi je bilo teško da govorim razgovetno, a neke od starijih žena su smatrale da sam imao šlog. Odjednom je svako bio doktor i govorio mi da treba da idem u bolnicu. Čak je i moj šef došao u moju kancelariju i skoro da mi je zapretio da ako ne odem u bolnicu, moraće da preduzme radnje u ime mog poslodavca.
Naredna dva meseca sam morao da provedem svaki dan uveravajući nove ljude da sam dobro, i da nisam imao šlog. Čak i ljudi koje nisam znao su izgledali uplašeni kad bi me pitali šta mi je to s licem.
Od samog početka ovog testa, shvatao sam iz Učiteljevih predavanja u Džuan Falunu da se mi kultivatori ne razbolevamo. Svaka telesna reakcija je dobra, jer to je samo karma koja se istiskuje iz našeg sistema. Znao sam ovo i zato, kad bi me ljudi maltretirali s mojim zdravljem, samo bih se osmehnuo i rekao da poznajem svoje telo i da je sve u redu.
Posle oko 2 meseca, paraliza je nestala i izgledao sam normalno. Ponovo sam mogao da pričam i trepćem. Sve vreme ove teškoće sam održavao jake ispravne misli i dobijao podršku nekih od lokalnih praktikanata, što mi je omogućavalo da ostanem miran i hrabar pred licem straha. Kroz ovu teškoću, moja vera u Fa je znatno ojačala.
Slojevi straha bivaju odbačeni
Dok je moja kultivacija napredovala, činilo se da je manje testova po pitanju straha. Međutim, kad bi naišli, bivali su mnogo intenzivniji nego pre.
Početkom ove godine sam pozvan na seminar privrednika u Stokholmu. Seminar je imao oko 100 učesnika iz nekih od najjačih korporacija u regionu. Kad smo seli i kad je seminar počeo, saznao sam da se jedan od predavača specijalizovao za biznis u Kini i da će održati predavanje o tome, sa preporukama švedskim kompanijama. Dok sam ga slušao kako priča, shvatio sam da će ovo biti odlična prilika za mene da svima u publici objasnim istinu. Sa samo nekoliko dobro postavljenih pitanja mogao bih da nadvedem diskusiju u pravom smeru. Dok sam tu sedeo razmišljajući, odjednom sam osetio jak strah kako raste u meni. Kao da me je nešto pritiskalo na stolici, čineći me nesposobnim da se pomerim i progovorim. U tišini sam posmatrao kako trenutak prolazi pored mene, i onda se seminar završio.
Čim je seminar zatvoren, bilo je vreme za ručak i prilika da se porazgovara s drugima. Uspeo sam da projurim kroz prostoriju i objasnim istinu pred desetak ljudi, pre nego što ćemo napustiti prostorije. Dok sam išao kući, osećao sam se užasno zbog činjenice da sam popustio pred strahom i propustio priliku da pomognem Učitelju da spasi stotinu ljudi. Kad sam stigao kući, seo sam da šaljem ispravne misli, i tu sam se zakleo da ću od sada nadalje ići u susret strahu i prigrliti ga svaki put kad se pojavi, bez obzira koliki je.
Putem ovog uvida sam počeo da ispitujem strah u svakodnevnom životu. Zapazio sam kako je uobičajeno doživeti sitne strahove koji izgledaju bezopasni, ali kad se saberu, oni mogu postati obrazac, u kom krećeš lakšim putem umesto da sebi zadaš izazov na uskom putu. Za kultivatora je vrlo važno da ima ovo na umu. To može činiti razliku između pobede nad strahom u odnosu na dopustiti mu da odnese pobedu.
Prevazići bol u petoj vežbi
Moja najkonstantnija teškoća otkad sam postao kultivator je problem s mojim nogama i vežba meditacije. Najbolji način da opišem svoje noge je zamisliti dva betonska stuba gde su zglobovi i kosti gvozdene šipke, a mišići su beton oko njih. Još od moje prve meditacije sam doživljavao nerazumne količine bola dok sam sedeo. Prva dva puta kad sam meditirao sa svojim kolegom praktikantom sa Novog Zelanda, sedeo sam pola sata. Treći put kad smo meditirali, doživeo sam ekstremnu teškoću da presedim sve vreme. Bol je bio nepodnošljiv i pitao sam se zašto pola sata izgleda tako dugo. Ispostavilo se da me je moj kolega praktikant prevario da sedim ceo sat.
Toliko me je bolelo svaki put u meditaciji da sam razvio strah od nje. Znao sam da će biti izuzetno teško i morao sam da sedim pun sat, budući da sam to već jednom uradio. Mogao sam da sedim i moje telo bi se mrdalo na sve moguće načine i treslo se s vremena na vreme, i ponekad bi mi se činilo da ću se onesvestiti od bola. Povremeno bih posle imao jaku groznicu, tako da sam morao da legnem u krevet i odspavam nekoliko sati.
Pošto je prošla godina, shvatio sam da ovo neće brzo proći, i da ću puno puta morati da se borim s bolom da bih ga prevladao. Jedini način da prebrodim ovo bio je da se oslobodim straha i svaki put kažem sebi: “Ovo će boleti, ali puno će karme i loših stvari biti izbačeno iz mog tela!” Ovo je postala rutina pre svake meditacije. U trenucima kad sam trpeo nepodnošljiv bol, takođe bih recitovao Lunju.
Pre oko godinu dana, nakon 4 godine bolova u meditaciji, konačno sam uspeo da sednem u pun lotos, tako da danas mogu da sedim malo više od pola sata. Kad sam uznapredovao do sedenja u punom lotosu, novi talas nepodnošljivog bola je naišao. Razlika je u tome što ga se više ne bojim. Znam da je ovo nešto kroz šta moram proći da bih dostigao svoj najviši nivo, i znam da se svaki put moje telo pročisti.
Često pomislim na reči Učitelja u 9. predavanju Džuan Faluna, gde piše: “Kad bude trebalo prebroditi ozbiljnu poteškoću ili iskušenje, probajte. Kad je teško izdržati, probajte da izdržite. Kad izgleda nemoguće i kažu da je nemoguće, probajte da vidite je li nemoguće. Ako uspete, baš kao onaj umorni putnik, ugledaćete „senku vrba, cvast cveća i mesto da se glava položi.”
Ove reči mi zaista daju mir. U trenucima sumnje, kad se strah može ispoljiti, znam da, dok god sam jak u Fa, mogu savladati svaki test i teškoću na svom putu.
Zbog ove Dafu koju sam dobio, ja kažem: “Hvala ti Učitelju. Hvala iz dubine srca.”
Predstavljeno na Evropskoj Fa konferenciji u Minhenu 2016
