Primijetio sam da kada praktikanti jedni drugima ukazuju na njihove nedostatke, greške ili vezanosti, mnogi se opravdavaju ili na neki način pokušavaju odvratiti kritiku.
Tek nekolicina praktikanata mogu smireno i ponizno prihvatiti kritiku, pogledati unutar sebe, priznati svoje vezanosti ili greške.
Zašto je tako? Možda misle da će ih priznavanje grešaka učiniti inferiornijima. Možda se boje „gubljenja obraza”, pomalo su tašti, imaju visoko samopoštovanje ili se osjećaju povrijeđenima dok slušaju kritiku.
Većina praktikanata ne voli biti kritizirana, što je duboko ukorijenjena vezanost. Neki znaju da su u krivu, ali ne žele da drugi o tome pričaju. Ako drugi isto spomenu, oni to ne žele prihvatiti, svađaju se ili pak traže opravdanja.
Premda su neki praktikanti u stanju primiti kritiku, oni je ne mogu smireno prihvatiti ili priznati svoje greške. Oni se često uznemire ili nisu sretni što su bili kritizirani.
Mislim da je praktikant izvanredan ako može mirno priznati svoje greške i prihvatiti tuđu kritiku. To je znak da je povisio svoj xinxing i razinu kultivacije.
Ako je praktikant dovoljno hrabar priznati svoju grešku, to je znak da je povisio razinu xinxinga te da ga drugi praktikanti ne trebaju ismijavati. Potpuno suprotno, oni bi trebali misliti da se isti dobro kultivirao.
Zbog čega onda pojedini praktikanti pokušavaju opravdati svoje greške ili čak i lagati kada je o njima riječ? Mislim da to ima veze s nečijom sposobnošću da shvati Fa.
Iskreno se nadam da se ti praktikanti mogu poboljšati, jer je sposobnost priznavanja svojih pogrešaka pokazatelj povišenja nečije kultivacijske razine.
