Ovaj članak je zasnovan na mom sopstvenom iskustvu i razumevanju, koje je ograničeno mojim nivoom.
"Šta je u pozadini neuspeha da pogledamo unutar? Kad se ovo pitanje postavi među praktikantima, čujem različite odgovore:
"Šta je to gledanje unutar?“
"Pogledao sam unutar i pronašao neke vezanosti. Pokušavao sam da ih eliminišem puno godina, ali izgleda da su i dalje prisutne.“
"Učitelj je rekao da praktikanti treba da gledaju unutar. Ali ja ne znam kako.“
"Da, kao praktikanti mi treba da gledamo unutar. Ali okolnosti u tom trenutku su bile…”
"Problem je izazvao neko drugi. Ja nisam učinio ništa pogrešno. Šta da tražim unutar?“
"Mogu da gledam unutar kad su u pitanju poslovi običnih ljudi. Ali ovo je Dafa posao i mi spašavamo ljude. Zašto on nije radio stvari u skladu s Fa? Zašto on nije gledao unutar?“
"Ovo je smetnja od strane starih sila i progon. Treba da ih eliminišemo i poreknemo. Čemu gledati unutar?“
Učitelj je rekao:
“Uvek kad naiđeš na bilo šta poput nevolja, neprijatnih stvari ili trvenja s drugima, potrebno je da se preispitaš i potražiš unutar. Pronaći ćeš uzrok tog nepremostivog problema.” (Predavanje na prvoj konferenciji u Severnoj Americi)
Bilo da su u pitanju konflikti između praktikanata ili konflikti između praktikanata i običnih ljudi, kad se sretnemo sa ličnim teškoćama ili smetnja dok radimo Dafa posao i spašavamo ljude, ili dok smo progonjeni, zašto praktikanti ne uspevaju da gledaju unutar? Ovo nije prosto pitanje.
Ne znati kako pogledati unutar
Ja se kultivišem sa zatvorenim Trećim okom. Pre nego što je progon počeo, tokom moje faze lične kultivacije, nisam znao kako da gledam unutar. U to doba smo svaki dan imali učenje Fa.
Učitelj nam je rekao u Džuan Falunu:
“Reći ću vam istinu: Celokupan proces kultivacije je neprekidno oslobađanje od ljudskih vezanosti.“
“Bez kultivisanja unutrašnjeg bića i sopstvenog šinšinga, ne može se povećati gong.“
Ove reči sam puno puta pročitao, ali nisam zaista puno mislio o njima.
Shvatao sam neke uobičajene vezanosti i njihove manifestacije. Pošto se nisam solidno kultivisao, činilo mi se da su vezanosti neopipljive i ideološke po svojoj prirodi. Jesam ponekad pokušavao da ih potisnem i odagnam kad bi isplivale. Znao sam kako da merim svoje postupke naspram Fa i ispravljao sam sebe kad bih nešto učinio pogrešno. Ali kad sam bio udaljen od sredine za kultivaciju, počeo sam da spuštam gard, i moji postupci uskoro ne bi bili na liniji s Fa.
Imao sam tendenciju da koristim Fa u ocenjivanju drugih i posmatranju tuđih nedostataka, umesto svojih. Često sam zapažao da i drugi praktikanti čine to isto. Jedan praktikant je pročitao pasus Učiteljevog učenja drugom praktikantu i rekao mu: „Ovde se radi o tebi.“
U to doba, većina praktikanata na mom vežbalištu nisu do kraja shvatali šta znači gledati unutar. Posle toliko godina, i dalje ima praktikanata koji ne znaju kako da pogledaju unutar.
Borba za povratak nakon skretanja s puta
Tokom prvih nekoliko godina pošto je progon počeo, osećao sam barijeru između sebe i Dafe. Velika zatvorena vrata su me držala izvan Dafe. Pitao sam se zašto sam izvan ako sam se istinski kultivisao u Fa.
Uvek sam učio Fa, i radio vežbe i objašnjavao istinu. Istrajavao sam u kultivaciji i nikad nisam odustao. Ali zašto sam imao taj osećaj? Bilo mi je čudno, ali nisam dublje kopao u potrazi za razlozima. Kasnije sam shvatio da je taj “čudan osećaj” bila loša supstanca koja mi je stvarala smetnju i sprečavala me da gledam unutar.
Usled mojih vezanosti, nisam mogao da izdržim progon i odustao sam od Dafa kultivacije. Kasnije sam se toliko stideo da sam izgubio nadu i verovao da više ne zaslužujem da budem praktikant. Ali duboko u mom srcu, nisam želeo da odustanem od prakse. Um mi je bio ispunjen očajem, bolom, krivicom i stidom. Čak sam pomišljao da skončam život. Dugo sam živeo u tom stanju.
Jednog dana sam dobio misao: „Moram se vratiti Dafi zbog mojih živih bića.“ Zamolio sam Učitelja da mi da još jednu priliku radi mojih živih bića, iako sam učinio nešto što učenik Dafe nikad ne bio smeo da čini.
Međutim, put povratka nije lak.
Stare sile su mi stalno vraćale u sećanje moje greške, tako da nisam bio u stanju da se odvojim od krivice i srama. Svakakve misli bi iskočile, pokušavajući da me nateraju da odustanem. Neki praktikanti takođe su mi rekli da je vrlo teško vratiti se. Osećao sam kao da sam sateran u rupu.
Posle nekog vremena sam skupio hrabrost i nastavio da se penjem. Ali posle samo nekoliko koraka, moje vezanosti bi me povukle nazad u rupu. Borba između mojih ispravnih misli i negativnih misli bila je intenzivna. Činilo mi se da nemam dovoljno snage da savladam svoje vezanosti.
Bio sam nesposoban da razlikujem pravog sebe od svojih vezanosti. Samo sam znao da su te misli loše i da moram ostati pozitivan. Jednu misao sam održavao u umu: „Moram se vratiti u Dafu i niko me ne može sprečiti.“
Konstantno sam govorio sebi: „Samo nastavi napred, samo nastavi. Koracima bebe.“ To sam govorio sebi stotinama puta na dan. Istovremeno sam puno učio Fa, i konačno sam izašao iz tog stanja.
Nastavio sam da učim Fa i šaljem ispravne misli. Nakon nekog vremena, kad bih se osvrnuo na taj vremenski period, činilo mi se kao da sam ranije hodao u magli, nesposoban da vidim svoj put. Stara sećanja postala su zamagljena i više nisam mogao da se setim detalja. Činilo mi se kao da su izbrisana. Shvatio sam da mi je Učitelj pomogao da ih se u potpunosti oslobodim.
Iskobeljati se iz stiska straha
Vezanost za strah često ometa i kontroliše praktikante. Neki praktikanti postali su paralisani od straha i nisu bili u stanju da rade bilo koji posao na Fa-ispravljanju.
Kad sam bio u depresivnom stanju, moja vezanost za strah nije se snažno manifestovala. Ali nakon što bih učinio proboj i počeo da radim više, vezanost za strah me je žestoko ometala. To sam vrlo snažno doživljavao, čak i u snovima. Ponekad bi jedna rečenica, kratko prisećanje, ili osoba, predstavljala okidač za moj strah.
Strah je supstanca i ona je učinila da se loše osećam. Dok je bila jaka, telo mi je drhtalo, a srce mi je ubrzano radilo. Gubio bih snagu. Zamišljao sam da će policija svaki čas pokucati na vrata i odvesti me u zatvor. Moja glavna svest je znala da praktikanti ne treba ničeg da se plaše. Potiskivao sam ga i terao, ali bez mnogo efekta. Strah mi je napadao telo i kontrolisao mi um.
Jednog dana, kad me je strah ponovo napao, jak osećaj ispravnog revolta odjednom je nadošao duboko iz mog srca. Moja glavna svest je mirno rekla: „Vezanost za strah nisam ja. Eliminisaću te, koliko god da si jak. Ne bojim te se. Kad se ova misao javila, osetio sam kako se strah brzo povlači. Dva minuta kasnije, strah je nestao. Um mi je postao spokojan, srce mirno, a telo mi više nije drhtalo.
Sve ovo se desilo toliko brzo da nisam znao kako da reagujem. Ustao sam i šetao u krug, osećao snagu u svom telu. Potvrdio sam sebi da je vezanost za strah zaista nestala. Kroz ovo iskustvo sam shvatio dve stvari.
Prvo, po prvi put sam napravio jasnu razliku između moje vezanosti za strah i moje glavne svesti. Vezanosti i misli su supstance oformljene nakon rođenja. One nisu od našeg pravog bića. Naša prava bića se asimiluju sa Istinitotošću-Blagošću-Trpeljivošću. Ako tretiramo vezanosti i misli kao deo sebe, nećemo moći da ih eliminišemo.
Drugo, vezanost za strah je bila živa supstanca u drugoj dimenziji. Učitelj je rekao: “...ideja i materija su jedno isto ”(Džuan Falun) i “Sva materija je živa...”(Predavanje u Sidneju).
Posle pobede u ovoj bici, vezanost za strah me više nije mogla prevariti, i ona se eliminiše jakim ispravnim mislima.
Pošto je bilo puno supstanci koje su stimulisale strah, neko vreme sam svakodnevno, na više od pola sata, slao ispravne misli da da bih ih eliminisao, s dobrim rezultatom.
(nastaviće se)
