Moja majka je počela da praktikuje Falun Dafu 1997. Sa osam godina, i ja sam počela da praktikujem sa njom. Tada nisam bila mnogo marljiva. Znala sam da je Falun Dafa korisna, ali moje razumevanje je bilo ograničeno; samo sam želela da budem dobra osoba.
Progon mi je preokrenuo život, ali sam i dalje bila odlična u školi
Nakon što je progon počeo 20. jula 1999, moja majka je više puta hapšena i pritvarana, i više puta je morala da plaća ogromne kazne, što je dodatno opterećivalo već ionako tesne finansije naše porodice. Nakon što nam je kuća pretresena, majčino boravište i bezbednost su bili nepoznati. Moj otac je takođe živeo u stalnom strahu, što je pojačalo njegovo nepoverenje u Falun Dafu.
Nisam imala mirne dane dok sam odrastala. Suočavali smo se sa finansijskim poteškoćama i zategnutim porodičnim odnosima. Išla sam u školu, ali noću bih, plačući, odlazila u pritvorski centar da vidim majku. Moje detinjstvo je bilo ispunjeno stalnim strahom i zabrinutošću.
Bila sam traumatizovana nakon što nam je kuća pretresena i majka raseljena. Nazad u spavaonici, jedva sam govorila, nesigurna da li ću ikada više videti majku. Bez novca, skrivala sam se u uglovima kad god je bilo vreme za obrok, jedući lepinje na pari da bih utolila glad. Gotovo ništa nisam trošila. To iskustvo me je naučilo da, dok god imam hranu i sklonište, mogu da preživim. Sve ostalo je bonus.
U ovoj situaciji, pronašla sam i teškoće i radost. Zašto? Zato što sam od početka školovanja imala supermoć – sposobnost da bez napora budem prva u školi. Od osnovne do srednje škole, skoro uvek sam bila najbolji učenik u svom razredu, a pola vremena sam bila najbolji učenik u svojoj generaciji. Čak i tokom godina kada je moja majka bila proganjana, nastavila sam da se ističem akademski.
Tada, bez obzira koliko su stvari bile teške ili bolne, moja sposobnost da se ističem akademski davala mi je samopouzdanje i utehu. Verovala sam da moja budućnost nosi neograničene mogućnosti i da ću teškim radom stvoriti svoj svet.
Nakon prijemnog ispita za srednju školu, lako sam se upisala u Olimpijski razred u najboljoj lokalnoj srednjoj školi. Zatim sam izabrana za veliki Eksperimentalni razred u ključnoj srednjoj školi na opštinskom nivou koja regrutuje najbolje učenike iz svih regiona. U ovom razredu, koji je okupljao najbolje učenike iz cele zemlje, moj akademski uspeh je ostao jak, a moje ocene su se dosledno svrstavale među najviše.
Akademski neuspesi nakon prijemnog ispita za fakultet
Moji rezultati na prijemnom ispitu za fakultet, međutim, nisu me kvalifikovali ni za jedan od prestižnih univerziteta. Zapravo, postigla sam najgore rezultate ikada, i jedino verovanje koje me je održavalo isparilo je.
Čula sam toliko priča o deci iz porodica koje su se kultivisale, koja su imala iznenadne nalete mudrosti i izvanredno dobro prošla na ključnim ispitima – zašto sam ja bila potpuno suprotna? Ne samo da nisam uspela da postignem svoj uobičajeni nivo, već sam dobila najgore ocene u svojoj istoriji.
Pre prijemnog ispita za fakultet, provela sam tri dana istražujući svoje opcije i suzila sam izbor na dve medicinske škole u Vuhanu. Ali sa tako lošim rezultatima, nisam bila sigurna koju školu da upišem.
Moja majka je čula za program tradicionalne kineske medicine (TKM), i brzo sam odlučila da se prijavim za sedmogodišnji program na univerzitetu TKM. Tada je TKM bila nepopularna oblast, pronalaženje posla nakon diplomiranja je bilo teško, a budućnost u toj oblasti prilično neizvesna.
Nakon četiri godine napornog rada na fakultetu, u petoj godini sam odlučila da preokrenem stvari i steknem ime. Prijavila sam se za postdiplomski program na Kineskoj akademiji nauka, marljivo učila i stigla do faze intervjua. Ali noć pre odlaska u Peking na intervju, predomislila sam se i povukla, odlučivši da ostanem na svom matičnom univerzitetu na sedmogodišnjem postdiplomskom programu.
Kasnije sam čula da su svi moji drugovi iz razreda koji su otišli u Peking na intervjue, čak i oni sa nižim rezultatima od mojih, bili pozvani od strane svojih profesora da ostanu u Pekingu i dobili su boravište u Pekingu. Mnogi drugovi iz razreda su mi izrazili saosećanje.
Kasnije, kada sam se prijavljivala za doktorske studije, lako sam stigla do faze intervjua na Šangajskom univerzitetu Jiao Tong. Ali opet, iz ličnih razloga, povukla sam se u poslednjem trenutku.
Naporan prvi posao postavio je čvrste temelje
Nakon što sam diplomirala sa master diplomom, tražila sam posao i polagala ispite za državnu službu, ali sam propustila prilike u vrhunskim bolnicama. Na kraju sam završila u bolnici na nivou okruga – verovatno najmanje poželjnoj poziciji među mojim vršnjacima na univerzitetu. Štaviše, moje postdiplomsko iskustvo pokazalo se kao najizazovnije među svim mojim kolegama. Za razliku od većine novozaposlenih, koje su mentorisali stariji lekari pre nego što bi samostalno preuzeli noćne smene, ja nisam imala strukturisano okruženje za učenje.
Prvog meseca na poslu, dodeljeno mi je da radim noćne smene sama. Moje odeljenje je bilo poznato po velikom broju kritičnih hitnih i složenih slučajeva, što ga je činilo najprometnijim u bolnici. Medicinske sestre su se plašile da budu u paru sa mnom, jer je to značilo neprekidan rad do kraja smene. Često sam bila bez sna i hrane preko 20 sati neprekidno, radeći danonoćno.
Kao neko ko je nedavno diplomirao, dostigla sam svoje fizičke i mentalne granice. Pitala sam se da li bilo koji posao može biti naporniji od ovoga. Jedan pogrešan korak mogao bi rezultovati smrću. Mentalni napor je bio najintenzivniji koji sam ikada iskusila. Raditi tako dugo bez hrane i sna dok se borim da spasem pacijente gurnuo je moju fizičku izdržljivost do apsolutne granice. Svaki dan sam se plašila odlaska na posao i često sam plakala nakon smene.
Prekretnica
Do tridesete godine, bilo mi je dosta kliničkog rada, pa sam napustila posao. Želela sam da se bavim tradicionalnom kineskom medicinom. Iako su mi moji marljivi napori doneli unapređenja i pohvale od mojih šefova, pozicije u državnoj službi nisu dozvoljavale dobrovoljne ostavke; mogle su biti obrađene samo kao otpuštanja. Tek tada sam povratila svoju slobodu. Moja kasnija potraga za poslom bila je puna neuspeha, i podnosila sam beskrajna ogovaranja tračeve od komšija i poznanika.
Nisam razumela zašto sam, među svojim vršnjacima, uvek ja bila loše sreće. Bilo da je to fakultet, postdiplomske studije, prijemni ispit za doktorat, ispit za državnu službu ili traženje posla – sve je bilo silazna spirala. Osećala sam se kao da je moja sudbina samo teškoća. Zašto je bilo da su, nakon što su se drugi kultivisali, doživeli preokrete koji su doveli do neočekivanih proboja, dok je moj put samo postajao teži?
Nakon nekoliko slomova, konačno sam shvatila da život ne ostaje dobar dugo – šta god da vam sudbina donese, morate izdržati. Ovaj život je pun teškoća, a sledeći bi mogao biti još gori. Biti dobra osoba nije krajnji cilj; prava svrha leži u kultivisanju sebe i povratku svojoj pravoj prirodi.
Tada sam pročitala sve Falun Dafa knjige i oslobodila se slave, bogatstva i svetovnih želja. Rekla sam sebi da ako sam ranije moglada preživim samo na lepinjama, sigurno mogu sada sa svojim obrazovanjem, radnim iskustvom i snažnom radnom etikom. Dok god imam Fa i obrok, čak i bez odgovarajuće bolnice, mogu da preživim radeći bilo kakav posao.
Nakon što sam dotakla dno, prekretnica je nastupila kada mi je prijatelj rekao: „Čuo sam da jedna privatna bolnica zapošljava.“ Nisam imala nikakva očekivanja; samo sam se nadala da ću nekako preživeti. Ali kada sam otišla, otkrila sam da je pozicija bila kao stvorena za mene. Moje kvalifikacije su se savršeno poklapale sa onim što im je bilo potrebno, a objekti i resursi su bili bolji nego što sam očekivala. Dobila sam značajnu odgovornost i uspešno prešla iz kliničkog lekara u praktičara tradicionalne kineske medicine.
TKM se pokazala kao najbolji izbor
TKM je doživela preporod nakon pandemije COVID-19. Zahvaljujući mudrosti koju mi je preneo Učitelj i mojoj strasti prema TKM, moja karijera je procvetala. Nasuprot tome, vrhunske tercijarne bolnice unutar etabliranog sistema sada su u silaznom trendu.
Kada sam videla da su dve najteže pogođene bolnice u Vuhanu – epicentru epidemije – bile povezane sa univerzitetima kojima sam prvobitno težila da pohađam, shvatila sam zašto deo mog životnog plana nije bio da pohađam te institucije koje su podnele najveći teret pandemije. Moje godine zbunjenosti su se rešile u trenu.
Pretražujući internet, saznala sam da je Vuhan rodno mesto transplantacije organa u Kini. Kongres Kineske organizacije za nabavku organa održan je u Vuhanu krajem februara 2019. Takođe sam saznala da je kardiolog iz bolnice u Vuhanu rekao da rade operacije transplantacije srca svake jedne do dve nedelje. Sa tako visokom učestalošću, mora postojati problem sa pronalaženjem donora srca. Sada tome dodajte činjenicu da je Vuhan TV, zvanična gradska medijska grupa, predvodila medijsku kampanju klevetanja protiv Falun Dafe 1999. godine, uzrokujući ogromnu patnju milionima praktikanata. Budući da su mnoge gradske vlasti činile zločine, Vuhan je pretrpeo božansku odmazdu kada je otkriveno da je Vuhanska laboratorija za viruse bila poreklo izbijanja COVID-19. Produženi karantin uništio je mnoge živote i poslove.
Sve je imalo smisla
U tom trenutku, shvatila sam zašto sam morala podneti sve te teškoće i neuspehe između 18. i 30. godine. Da nisam pala na prijemnom ispitu za fakultet, upisala bih se na jednu od dve vrhunske medicinske škole u Vuhanu, koje su povezane sa vodećim bolnicama. Uobičajeno je da studenti medicine pomažu u hirurškim operacijama. Zar moje ruke tada ne bi bile umrljane zločinima vađenja i transplantacije organa? I da sam ostala u bolnici nakon diplomiranja, zar se ne bih svrstala uz zlo?
Ponudili su mi poziciju na odeljenju oftalmologije na Kineskoj akademiji nauka tokom prijema na postdiplomske studije, ali sam je odbila. Površinski razlog je bio taj što sam upravo izgubila dedu i nisam želela da budem daleko od kuće u to vreme; želela sam da ostanem blizu roditelja. Tako sam ostala na svom matičnom univerzitetu za sedmogodišnji program i tamo nastavila postdiplomske studije.
Ali dublji razlog je bio taj što su transplantacije rožnjače vrlo česte u oftalmologiji. Da sam se bavila oftalmologijom, zar ne bih umrljala ruke grehom? Peking je inherentno jazbina zla. Dakle, kada nisam otišla na Kinesku akademiju nauka, to je bilo zato što me je Učitelj ponovo zaštitio.
Da bi se stekao doktorat, potrebno je raditi laboratorijske eksperimente koji uključuju opsežno testiranje na životinjama, a nakon diplomiranja, bilo bi teško praktikovati čisto tradicionalnu kinesku medicinu, pa nisam tamo nastavila doktorat.
Propustila sam poziciju u javnoj bolnici i sada razumem zašto. Ideološka kontrola u javnim bolnicama je izuzetno stroga. Klasifikovana sam kao otpuštena, što mi je omogućilo da napustim sistem i značilo da se ne mogu prijaviti za druge državne pozicije. Srećom, ovo me je zaštitilo od dalje ideološke indoktrinacije unutar sistema.
Intenzivna obuka koju sam iskusila rano u karijeri sada se čini da je upravo ono što mi je omogućilo da steknem neprocenjivo iskustvo u kojem sam se susrela sa širokim spektrom složenih i izazovnih slučajeva u kratkom vremenskom periodu. Neki od slučajeva kojima sam upravljala bili su oni koje većina lekara možda nikada neće videti u celoj svojoj karijeri.
Ovo je postavilo čvrste kliničke temelje za moju praksu TKM-a u mladosti, omogućavajući mi da procenim prognoze pacijenata, izbegnem medicinske greške i samouvereno preuzmem teške slučajeve koje bi drugi lekari oklevali da prihvate. To mi je utrlo put da stvorim sopstveni put u TKM-u.
Učitelj mi je sve najbolje uredio
Gledajući unazad, shvatam da sam hodala putem koji vodi daleko od zlog režima, daleko od zla, i nazad ka tradiciji. „Dobre“ škole i poslovi koje sam nekada jurila nisu bili zaista dobri – bili su samo prazne titule, čak i usklađene sa zlom. Učitelj je sa saosećanjem uredio svaki korak mog putovanja, put koji mi zaista koristi.
Sa preporodom tradicionalne kineske medicine, prijemni rezultati na univerzitetima TKM-a su naglo porasli. Moja rezervna opcija nakon što sam pala na ispitima tada je, kako sada vidim, više od decenije kasnije, bio najbolji izbor.
Sada često delim svoja iskustva sa praktikantima čija se deca pripremaju za prijemne ispite za fakultet ili traženje posla. Kada jednom krenete putem kultivacije, vi i vaš život se transformišete.
Bez obzira da li nailazite na dobre ili loše trenutke, nemojte žuriti sa procenom. Umesto toga, fokusirajte se na budućnost, i shvatićete da sve – i pozitivno i negativno – na kraju vodi ka najboljem ishodu.
Hvala Vam, Učitelju! Uložili ste toliko truda u svog učenika, uvek mi dajući najbolje.
