Kad sam maturirala u srednjoj školi, bila sam visoka i vitka, lepa i elegantna, nadmena i arogantna, osorna i spremna za nadmetanje. Činilo mi se da sam bolja od drugih po tome kako se hranim, kako se oblačim, kako živim i kako putujem. Kad su drugi vozili bicikle, ja sam vozila motocikl. Kad je voziti motocikl postalo moderno, počela sam da vozim auto.
Svaki dan, ljudi su me mogli videti kako dolazim i odlazim sa svojim mužem, koji je bio policajac. Bili smo par u ljubavi. Mogla sam videti kako nas drugi gledaju zavideći nam.
U mojoj bolnici, ja sam bila načelnik odeljenja i stoga na neki način poznata. Takođe sam smatrana istaknutim članom Partije, i nominovana sam za pojedinca izuzetnih zasluga i uzornog radnika, na nivou grada i okruga.
To sam ja, koja je bila priznata od svih kao neko “neviđeno srećan” po pitanju porodice i karijere.
Dobra sreća nikad ne potraje. Trošenje vremena i energije na zarađivanje novca i ugleda i borba protiv svih da bih ih pretekla i osvojila počelo je da uzima danak na mom telu. Počela sam da imam srčane probleme, tešku neurasteniju, kožne bolesti, dismenoreju, filonefrititis, slabu bešiku, holecistitis, gastritis, i probleme s kičmom.
Pilule su mi postale redovan deo dnevne ishrane. Sve je bolnije bilo živeti. Bila sam u poslu lečenja bolesti, a sebe nisam mogla da izlečim. U čigongu sam našla poslednju utehu, učeći danas jedan stil, a onda drugi, bez poboljšanja.
Od lošeg uvek ima gore. Sledile su još veće nesreće.
Prvo sam otkrila da moj muž ima ljubavnicu. Koliko dugo sam boravila u neznanju? Zašto su moja ljubav i poverenje bili izdani? Kako s tim da se izborim?
Rutinski pregled potom je ustanovio da je moj muž dobio veneričnu bolest i preneo mi je! Blagi bože! Kakva sramota! Kakva katastrofa! Koji užas! Kako to preživeti?
Sav moj svet se srušio! Moj duh je bio slomljen. Moje lice izgubilo je svoj sjaj. Htela sam da umrem.
Zatražila sam razvod, ali muž nije hteo da prihvati, bez obzira koliko sam pokušavala i apelovala na njega. Svaki dan smo se svađali, ali rešenje nije bilo na pomolu.
Bila sam potpuno ponižena i bez nade.
Na kraju sam u potaji zatražila lečenje moje venerične bolesti i izlečila je. Ali ne i svoje slomljeno srce.
Patila sam od teške nesanice. Danima ili nedeljama nisam mogla da spavam. Mržnja mi je izjedala srce i dušu. Sanjala sam o osveti. Pravila sam kombinacije kako da vratim mužu.
Rekla sam mu o čemu razmišljam. On je rekao da on zna da ja nisam takva. Zapravo sam otišla kod njegovih uticajnih prijatelja na visokim položajima da ih obavestim o njegovom nemoralnom ponašanju, ali moj muž i dalje nije mogao verovati da bih tako nešto mogla da učinim.
Košmar se završava
Bio je to februar 1994. Nekoliko prijatelja me je posavetovalo da naučim Falun Dafu. Tada sam pošla putem praktikanta Falun Dafe.
Moj košmar je bio gotov. Blažena svetlost Buda Fa me je obasjala. Postala sam nova osoba koja gleda u budućnost, i uzdigla sam glavu s nadom, samouverenošću i ponosom.
Telesno pročišćenje
Posle oko 3 meseca marljive kultivacije, Učitelj je počeo da mi pročišćava telo. Problem s bešikom i gastritis su nestali. Kad sam se porodila, moja bešika je izgubila elastičnost, pa se nisam u potpunosti mogla uzadržavati. Morala sam da nosim i menjam uloške 365 dana u godini. To je bilo veoma neugodno.
Jedne večeri posle posla, stigla sam kući i sela da se olakšam. Otvorilo mi se treće oko i moga sam da vidim unutar svog donjeg stomaka. Tu se nalazilo klupče nečeg što je ličilo na srebrno-belu kosu, oko 40cm dužine i 20cm širine. Počelo je da se kreće na dole i ubrzo je izbačeno napolje.
Trećim okom sam takođe videla nešto nalik krabi kako gamiže unutar mog želuca. Krenulo je prema grlu. Povratila sam ga napolje.
Nadalje više nisam imala problem s bešikom, star nekoliko decenija. Takođe sam ozdravila od gastritisa i sada sve mogu da jedem.
Vraća se bračna harmonija
Vanbračna avantura mog muža mi je slomila srce. Strašno sam ga mrzela zato što mi je preneo veneričnu bolest. Nakon što sam počela da kultivišem principe Istinitosti-Blagosti-Trpeljivosti u Falun Dafi, moja duboko ukorenjena ozlojeđenost prema mužu se postepeno rastočila. Ne samo da sam mu oprostila već se prema njemu ponašam bolje nego ikad pre.
Kad se ispostavilo da moj muž ima dijabetes, problem sa srcem, šlog, i da mu je otkazao bubreg, svuda smo pokušali da nađemo izlečenje, ali bez uspeha. Morao je ostati kod kuće i primati lekove. Brinula sam o njemu 24 sata na dan.
Više nije mogao ustati do toaleta. Nisam ga prezirala, niti se žalila na smrad i prljavštinu već sam ga pažljivo i marljivo brisala i prala. Ponekad nekoliko puta na dan.
Jednog dana je rekao našem sinu: “Umreću. Kad budem mrtav, želim da ovo zauvek pamtiš. Uvek pamti da imaš majku koja je velika blagodet naše porodice. Moraš je poštovati u skladu s tim. Moraš je slušati dok god je živa.”
Muž se plašio da će sin ovo zaboraviti, pa je iznova i iznova ponavljao. Manje od nedelju dana kasnije je u tišini preminuo.
Dafa je izuzetna
Studirala sam medicinu. Verovala sam u empirijsku nauku. Komunistička partija je zatrovala kineski narod jeretičkom indoktrinacijom ateizmom, pa sam i ja kao svi drugi rasla gledajući na bogove i bude kao na samo bajke i sujeverje.
Kad sam počela da se kultivišem u Dafi, čilo mi se kao da se budim iz sna. Shvatila sam da su Šakjamuni i Isus zapravo bili stvarne istorijske ličnosti i da je sve što je Učitelj Li Hongdži rekao istina. Kad sam počela da vežbam, Učitelj mi je otvorio Treće oko da bih mogla da posvedočim o neizmernim čudima Falun Dafe.
Bila je prva polovina 1999. Jednog dana posle večere, kad sam završila sve kućne poslove, otišla sam do suseda na učenje Fa. Čitali smo Džuan Falun. Odjednom sam ugledala svoja prsa otvorena. Videla sam sva rebra nanizana. Ugledala sam krv kako polako teče mojim venama. Videla sam svoje crveno srce kako kuca. Ova vizija je trajala oko minut.
Bio sam u šoku. Decenijama sam u medicinskoj struci, gledala sam autopsije, ali nikad nisam mogla da vidim sve tako jasno. Dafa je zbilja nešto izuzetno.
Tokom godina, često sam viđala delove reči iz Džuan Faluna kako menjaju boju, ponekad u purpurnu, ponekad u plavu. Takođe sam videla bele, prozirne oreole veličine zrna graška kako lete, lebde iznad svetova. Bilo je čudesno.
Ponekad bih videla Falun tokom meditacije, oko pola metra iznad poda. Ako bih pomislila da se spusti dole, on bi se spustio. Baš kao što je Učitelj opisao. Puno je drugih fenomena koje nauka ne može da objasni.
Čak i praktikanti s potpuno zatvorenim Trećim okom će osećati razne, izuzetne fizičke promene.
U sadašnjem materijalističkom, novčano orijentisanom korumpiranom društvu, sve je više prirodnih i ljudskih katastrofa. Ako ljudi ne budu upražnjavali Istinitost-Blagost-Trpeljivost, kako se svet može promeniti na bolje?
Suočiti se s progonom nepokolebljivom verom
Falun Dafa je u maju 1992. predstavljena ljudima u Kini. Stotine miliona su pohrlile da prigrabe praksu. Broj je narastao toliko da je daleko premašio broj članova Partije. Čak i visoki funkcioneri pod Đijang Ceminom (bivši lider Partije) su vežbali.
Điang se uzbunio i jela ga je zavist, koja se pretvorila u mržnju. U julu 1999, on je započeo brutalnu kampanju protiv sto miliona onih koji su u Kini verovali u Falun Dafu i Istinitost-Blagost-Trpeljivost. Milioni su uhapšeni. Ja sam bila jedan od njih.
Držana sam i ispitivana u lokalnoj policijskoj stanici više od 12 dana. Kad sam oslobođena, vratila sam se na posao u bolnici.
Jednog dana, direktor bolnice me je upitao: “Vežbate li i dalje Falun Dafu?”
Moj odgovor je bio momentalan i definitivan: “Naravno. Apsolutno. I dalje vežbam Falun Dafu. Kako ne bih vežbala!”
Direktor je ostao zatečen, ali je nastavio: “Da li planirate da idete u Peking da se žalite?”
„Da,“ odgovorila sam.
Hteo je da zna kada. Rekla sam mu da nisam sigurna, ali da ću otići kad dođe vreme.
Direktor se uplašio da će on biti upleten i da će zbog toga trpeti bolnica, pa je sakupio informacije o meni i predao ih lokalnoj Službi 610, koju je Đijang osnovao samo radi progona Falun Dafe.
Uoči Kineske Nove Godine, direktor me je ponovo pozvao na razgovor.
Mrko me gledajući, upitao je: “Vežbate li i dalje, ili ćete prestati?”
Znala sam da je mislio da sam upravo puštena na slobodu i računao je da se plašim da nastavim s vežbanjem Dafe, pa sam mu odgovorila čvrsto i nedvosmisleno: “Naravno. I dalje vežbam, i nastaviću da vežbam.”
“Planirate li i dalje da se žalite u Pekingu?”
Rekla sam: “Da, planiram.”
Malo je razmislio pre nego što će upitati: “Zašto vežbate Falun Dafu?”
Rekla sam mu: “Falun Dafa je sjajna! Kad sam počela da vežbam, sve moje bolesti su nestale. Više nisam morala da uzimam lekove, niti da primam injekcije. Da ne vežbam, bila bih mrtva. Kako ne bih vežbala?”
Reči su same potekle: “Šta ne valja s idejom da se živi prema principima Istinitosti-Blagosti-Trpeljivosti? Kad lekari pišu recepte, automatski se dodaje procenat njihove provizije.
"Kad ja pišem recepte za pacijente s novčanim poteškoćama, ja ne uključujem ništa. Takođe im dam njihov recept da bi mogli da kupe svoj lek u lokalnoj apoteci, jer tamo je jevtnije nego u bolničkoj apoteci.
"Jednom mi je došla starija gospođa iz staračkog doma. Čak sam otišla s njom u apoteku i platila njen lek iz sopstvenog džepa. Kažu da je to nešto što nikad nijedan lekar nije uradio. Iskreno, da ne vežbam Falun Dafu, ni ja ne bih to uradila.”
Zapazila sam da me pažljivo sluša, pa sam nastavila: “Ja sam načelnik odeljenja u bolnici. Načelnici stalno dobijaju premeštaje. Kad se to desi, načelnici po pravilu sklone novac koji se skupio na računu odeljenja, ostavljajući sitninu iza sebe. Kad sam dobila premeštaj sa mesta načelnika urgentnog odeljenja na moje sadašnje, ostavila sam novom načelniku $28,000. To takođe nikad niko nije učinio otkad ova bolnica postoji.”
Direktor mi je tiho rekao: “U redu. Možete ići.”
Od tada me više niko nije ometao.
