Jedan čovek iz provincije Anhui u Kini doživeo je noćnu moru kada mu je krompir bio spreman za berbu. Stotine ljudi iz okoline došlo je na farmu Cenga i ukralo mu krompir. Prema Cengu, sa njegove farme od 33 hektara odnosili su oko 75.000 kg krompira dnevno, i to je trajalo danima. Policija, koja je odbila da interveniše, rekla mu je: „Zakon ne kažnjava mnoštvo“, što znači da se zakon neće sprovoditi kada je mnogo ljudi uključeno u relativno malu stvar. Kada je Ceng objavio svoju priču na društvenim mrežama, policija ga je upozorila da ukloni snimak.
Nisam bio iznenađen kada sam čuo kako je policija reagovala. „Zakon ne kažnjava mnoštvo“ je upravo način razmišljanja koji je od 1999. godine naveo mnoge u policiji, pravosuđu i tužilaštvu da ignorišu zakon i učestvuju u progonu Falun Gonga.
Mala varnica može da zapali veliki plamen. Kada mala grupa počinilaca ima koristi od primene takvog principa, ta industrija, područje ili zemlja srlja u nevolju.
Mnogi lekari, vojno osoblje i trgovci ljudima, koji profitiraju od prodaje i transplantacije organa, umešani su u žetvu organa živih praktikanata Falun Gonga. Možda su u početku bili uznemireni i užasnuti, jer su još uvek imali savest. Ali nakon što ih je kineski komunistički režim neumorno uveravao: „Ne postoji način da zakon kazni svakog lekara u Kini. Bilo bi nerazumno odreći se profita“, mnogi lekari su postali demoni u belim mantilima. Oni su kasapili nevine za novac i moć. Njihove žrtve su ubrzo od praktikanata Falun Gonga postali bilo koji zdravi ljudi do kojih su vlasti mogle da dođu.
Iste stvari su se dešavale na početku progona Falun Gonga. Propaganda kineskog režima je klevetala Falun Gong i podsticala javnost da mrzi njegove praktikante. Režim je ohrabrivao sve da učestvuju tako što je delio nagrade i unapređenja svakome ko je pomogao u progonu Falun Gonga. Savest ljudi je nestala i više nisu imali osećaj krivice, pa nisu imali skrupula da prijavljuju praktikante policiji. Čak su se i nastavnici aktivno uključili podstičući decu da mrze praksu.
Laži kineskog režima, propaganda i ogromna sredstva koja su uložena u progon ohrabrili su mnoge da u njemu učestvuju. Oni veruju da „zakon ne kažnjava mnoštvo“, pa neće biti posledica za gnusne zločine koje su možda počinili.
Drevna mudrost nas uči da se dobro nagrađuje, a zlo kažnjava. Oni koji ubijaju iz profita ili uče mlade da stanu na stranu zla, sigurno će snositi posledice. Toliko prirodnih katastrofa i katastrofa izazvanih ljudskim delovanjem pogodilo je Kinu u poslednje vreme, što je dovelo do nebrojenih žrtava i neprocenjivih ekonomskih gubitaka. Ponovljeni talasi virusa COVID odneli su toliko života da kineski režim odbija da objavi broj. Čini mi se da javnost već plaća cenu.
Od vitalne je važnosti da kineski narod uvidi kakav je kineski režim zaista i prestane da izvršava njegove naloge. Još bolje, trebalo bi da istupe iz Komunističke partije Kine i njenih povezanih organizacija kako bi prekinuli veze sa njom. Stajući na stranu dobrih ljudi koji praktikuju Istinitost-Blagost-Trpeljivost, oni bi svesno birali svetlu budućnost.
